Зашто Аушвиц није бомбардован ?

До данас трају расправе о томе зашто савезници нису бомбардовали Аушвиц, уништили гасне коморе и омогућили бијег бар неких заробљених Јевреја – једни тврде да савезнике није било брига, а други да такво бомбардовање не би успјело нити би имало сврхе.

Многи Јевреји, укључујући и садашњег премијера Израела Бењамина Нетанјахуа, вјерују да су савезници могли и требали да бомбардују Аушвиц или бар пругу којом су допремани заробљеници.

Како пише „Дејли бист“, Давид Вајман је у својој књизи „Зашто Аушвиц никад није бомбардован?“ навео да је то морални неуспјех савезника који се нису обрачунали са муком Јевреја.

Након тога су услиједили контрааргументи у разним есејима, који су објашњавали да би ваздушни напади били непрецизни са те висине, а неефикасни са нижих тачака.

Истовремено, бомбардовање би укључило висок ризик за пилоте, а нанијело би минимално штете крематоријумима који су добрим дијелом били подземни.

Што се самих пилота тиче, Американци су до средине 1944. године изгубили 30 одсто пилота, док је британски губитак био и већи – они су изгубили готово 50 одсто пилота.

Амерички пилоти су пријавили да је у нападу на жељезницу у Берлину у априлу 1944. године само један од пет авиона погодио циљ. То значи, с обзиром на прецизност, да би у случају бомбардовања тада било побијено од двије до три хиљаде заробљеника у Аушвицу.

Расправу између оних који тврде да су Јевреји препуштени судбини и да зато Аушвиц није бомбардован и оних који тврде да бомбардовање не би помогло историчар Хенри Финголд назива „дијалогом глувих“.

„Дејли бист“ преноси тврдње да је временски простор за бомбаровање Аушвица био мали – шест мјесеци на љето и јесен 1944. године.

Депортација мађарских Јевреја у Аушвиц, посљедње велике јеврејске заједнице у Европи, почела је 15. маја 1944. године и трајала до 8. јула.

Савезници су о томе сазнали касно – у јуну. У исто вријеме добили су пун извјештај који детаљно говори о томе шта се у Аушвицу дешава, те о локацији логора.

Те податке су из Пољске прокријумчарила два јеврејска бјегунца, уз помоћ Јевреја из Словачке.

Све то се дешавало пред Дан де и искрцавање на Нормандији. Савезници су се крваво борили за превласт у ваздуху.

Савезнички авиони били су заузети бомбардовањем нафтних поља у Румунији како би нацистима одузели толико потребно гориво, заставили тенкове и ограничили им ваздушне могућности.

У Аушвицу је побијено око милион Јевреја и око 100.000 других затвореника.

Он је најдуже „радио“ – у њему гасне коморе нису угашене до новембра 1944, а ослободили су га Совјети у јануару 1945. године.

Извор: СРНА