Žarko Janković: ČUVARI AUŠVICA

Izjava premijera banderovske hunte iz Kijeva Jacenjuka da je Sovjetski Savez izvršio agresiju na Nemačku i Ukrajinu tokom Drugog svetskog rata i da je Ukrajina i onda i danas branila Evropu dobila je svoj veliki finale tokom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja simbola zla nemačkog nacizma, koncentracionog logora Aušvic. Nije ni čudo što poljski zvaničnici nisu zvali Vladimira Putina na obeležavanje ovog jubileja koji se pretvorio u sramno falsifikovanje, revizju i gomilu zapadnih bljuvotina i laži na račun Rusije.

Za desetak do dvadeset godina, kada se budu upokojili i poslednji živi svedoci među logorašima, koji su preživeli ovo zlo, verovatno će biti među zapadnim državnicima onih koji će klicati Hitleru kao borcu za slobodu Evrope, koji ju je branio ispred ”zverskih, azijatskih, ruskih hordi sa istoka”. Još će ispasti da su Aušvic držali Rusi, a ne Nemci i njihovi psi čuvari u obliku ukrajinskih, estonskih, letonskih, litvanskih i ostalih fašista.
Zaista, predsedniku Rusije sigurno da nije ni trebalo da se pojavi na ovom skupu ljubitelja lika i dela pokojnog Adolfa. Kako bi izbegli da ovaj diplomatski skandal poprimi šire razmere i ugrozi obeležavanje same godišnjice, poljski nesrećnici, koji nastavljaju milenijumsku tradiciju opsene i halucinacije indoktrinirani od strane rimske kurije, koja već 1000 godina koristi poljske glave da za interese samih poljskih dušmana lupajući te iste, poljske, glave bezuspešno pokušava da polomi rusku pesnicu, su se setili da ostalim zvaničnicima upute usmene pozive, pa su masno slagali kako su i Putina pozvali usmeno, iako nikakvog poziva nije bilo. Kako bi izbegli potpuni skandal, zvaničnici proslave su predvideli da državnici i političari budu u drugom planu, a da govore preživeli logoraši i oni koji neguju kulturu sećanja. Zamislite samo kako bi izgledalo da neko od ukrajinskih ili pribaltičkih zvaničnika koji neguju nacističku SS ”kulturu sećanja” u svojim zemljama, da je neko njima dozvolio da zvanično govore o vladajućim fašističkim trendovima u njihovim zemljama? Bilo je tu i drugih poštovalaca Hitlerovog lika i dela, hrvatskih, albanskih, rumunskih, pa i poljskih ljubitelja jedinice ”Krajova” i to pod budnim okom istih onih koji su i Hitlera doveli na vlast, pružajući mu svesrdnu ekonomsku i političku podršku sa Vol Strita i iz London Sitija sve dok Adolf nije ujeo ruku iz Londona i Vašingtona koja ga je hranila, narušivši njihove interese. Tu je bio i nemački predsednik Joakim Gauk, koji je izvukao Kajzerov zarđali šlem iz ostave i natukao ga sebi na glavu, najavljujući veće nemačko političko i vojno angažovanje kako bi, gde ih ima, ”Nemačka zaštitila svoje interese”. Isti taj Gauk je izjavio da je ”Aušvic neodvojivi deo nemačkog identiteta”. I zaista, tu je u pravu. Ima čim i da se pohvali. Nemci, koje su proglašavali za ”najkulturniji narod Evrope” potpuno su potvrdili svoju ”visoku kulturu” tek u Aušvicu. Tako je to kada neko samog sebe proglasi za ”najkulturnijeg, najcivilizovanijeg, najprogresivniijeg, najrasnijeg”, ili ”najizuzetnijeg” predstavnika ljudskog roda. Onda obično to lupetanje i praznoslovlje svoju završnicu dobija u takvom zlu kao što je Aušvic, ili Gvantanamo i Abu Graib i u drugim sličnim ”projektima humanitarnih intervencija”. Ista ta Nemačka se i danas širom Evrope ekonomski i ucenjivački ponaša poput svojih prethodnika Kajzera i Hitlera, nastavljajući da sprovodi iste ambicije drugim sredstvima. Uostalom, zar germanski revnosna mržnja prema nama Srbima i njihova tri pohoda tokom 20. veka uz sve ucene i gadosti koje i danas sprovode nad nama, nisu dovoljan dokaz ove tvrdnje? Tamo gde se ovakvo političko društvance skupi, šta drugo možete očekivati osim novih laži, revizija, falsifikata i gotovo instiktivne rusofobije, koja se na zapadu upija sa majčinim mlekom. Tako smo imali prilike da čujemo od ukrajinskih ljubitelja i poštovalaca Šuheviča i Bandere, koji su bili stražari u nemačkim logorima na istoku i mrzeli su Jevreje, Slovene, Rome i ostale logoraše više nego esesovci, kako su ”ukrajinski vojnici oslobodili Aušvic”, jer su ga oslobodile jedinice Ukrajinskog fronta. Sličnu baljezgariju i laž imali smo prilike da čujemo jesenas iz usta onog nitkova američkog ambasadora u Srbiji Kirbija, koji smatra da treba do groba da budemo zahvalni SAD-u jer su nas bombardovali i posle 5. oktobra nam omogućili da budemo, kako on kaže, ”normalna država”. Tako nam je Kirbi saopštio povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda da su i Beograd oslobodili ”ukrajinski vojnici Ukrajinskog fronta”. Inače, nazivi za frontove su bili karakteristični za pravce delovanja i napredovanja Crvene armije, tako su bila tri ukrajinska, dva beloruska i baltički front. Ovi frontovi su bili nazivi za grupe armija. Uostalom, zamislite šta bi bilo da se nađe neko u Grčkoj da tvrdi da su se na Solunskom frontu borili samo građani Soluna i okoline. Što se tiče etničkog sastava jedinica Crvene armije u njenim redovima su bili prisutni skoro svi narodi tadašnjeg SSSR-a a Rusa je bilo ubedljivo najviše, dok su komandni kadar i komandante armija i frontova kao i načelnici štabova bili gotovo svi Rusi. Naravno, sve to zapadni obmanjivači znaju, ali pošto su krenuli u novi pohod na istok na delu je otvorena antiruska histerija. Hitler bi danas bio ponosan na ovakve ”branioce Evrope”. Na kraju krajeva i on je ”branio Evropu” sprovodeći istrebljenje svih onih koji su mu smetali. Iz ovih zapadnih falsifikata ispada da su ukrajinski banderovci, fašisti i zločinci, čije je jedan od ”specijaliteta” tzv. Ukrajinske ustaničke armije (ukrajinske ustaše) bio da Jevreje, njihovu decu, Ruse, Poljake i ostale pribijaju i raspinju duž prašnjavih ukrajinskih drumova, zakucavaju ih za dovratke ekserima u glavu i sl. (potresno opisano u priči ”Crni vetar” u knjizi Krucija Malopartea ”Koža”), bili istovremeno i čuvari i ”oslobodioci” Aušvica. Treba li ovakvoj gadosti neki komentar? Ono što je svima upadalo u oči jeste pogled iz očiju preživelih logoraša. Još onako okruženi od strane falsifikatora, revizionista i današnjih neonacista, iz očiju im se čitala nelagoda, strah i strepnja, koju su pre toga na tom mestu prvi put osetili kada su prošli ispod kapije na kojoj piše da ”rad oslobađa”.

Zanimljivo je za primetiti da su svi Hitlerovi najodaniji evropski saveznici danans glavna udarna pesnica SAD-a, NATO-a i EU u njihovom sukobu sa Rusijom. U baltičkim republikama se obeležavaju godišnjice njihovih SS jedinica, a zabranjuje javna upotreba ruskog jezika, čak i u razgovoru na ulici, dok mnogi pripadnici ruskog naroda ne mogu da dobiju čak ni državljanstvo ovih ”mladih evro-baltičkih demokratija”. Prvog dana 2015. godine u Kijevu su uz sav naci performans obeležili rođendan Stepana Bandere uz redovno obeležavanje jubileja SS divizije ”Galičina”. Tu su i Hitlerovi verni sledbenici iz Hrvatske, Albanije, Rumunije, Mađarske, svi verni sledbenici anglosaksonske evroatlantske demokratije i ljudskih prava. Ne treba tu potcenjivati ni razgoropađenu Nemačku. Prava ujedinjena Everopa. Svi znamo kako će se na kraju ovo zapadno zlo završiti. Kao i u slučaju prethodnih ”usrećitelja čovečanstva” ponovo će ruski, a i naš srpski narod, morati i sebe i ostale evropske narode da spasava od zapadnog zla. To i jeste problem sa zapadom, upravo ta njihova potreba da nasilno sve ”usrećuju”. Zapad odbacuje Hrista i nošenje Krsta, zapad bi da ostvari fizičku besmrtnost bez Boga, sa čovekobogom umesto sa Bogočovekom. To ih na kraju vodi u zajednicu sa nepomenikom, a ljudi kao otuđene, obezličene, usamljene individue gomile u vidu biomase sve više liče na zombije i idiotizovanu gomilu koja formira društvo živih mrtvaca gde već vlada kultura smrti. Ovde bi i smrt bila suvišna, pošto je sav posao obavljen. To je budućnost za koju nam evrounijatski usrećitelji kažu da nema alternativu. Mi znamo da ima. Alternativa i Istina su u Hristu i žrtvenoj ljubavi koja sve iskupljuje i da ni Vaskrsenja bez smrti ne biva. Budimo uz onoga koji je smrt pobedio i time otkrio cilj i smisao svakog čoveka i ljudske istorije za sva vremena. Koliko god da smo grešni i ma koliko puta padnemo, uvek treba ustati i svedočiti Istinu i mnogi će se spasiti. To i jeste naš najveći doprinos ljudskoj civilizaciji zbog čega treba da smo ponosni što smo Pravoslavni Hrišćani i što smo Srbi. IS HS NI KA.

Izvor: SRPSKI KULTURNI KLUB

Vezane vijesti:

Aušvic u senci skandala – Jadovno 1941.

Aušvic – 70 godina od oslobođenja najvećeg logora smrti …

Putin nije pozvan u Aušvic – Jadovno 1941.