Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Закључци са састанка Херцеговаца у Србији и Епархије ЗХИП: Сачувајмо српско име и земљу у долини Неретве

Датум објаве: петак, 23 фебруара, 2018
Величина слова: A- A+

У Београду је 8. фебруара 2018. године одржан састанак представника херцеговачких удружења у Србији са делегацијом Епархије ЗХИП. Портал Слободна Херцеговина објављује закључке са тог састанка.

Закључци поводом одржаног састанка Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији и заменика Епископа ЗХиП протојереја ставрофора Радивоја Круља, са надлежним свештеницима одржаног 08.02. 2018. у Београду са следећим дневним редом:

1. Срби у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону ФБИХ – стање, положај, потребе, проблеми у заштити њихових права, имовине, очувања идентитета, заштита српских културно – историјских добара, потреба подршке и помоћи итд.

2. Трајно и достојно обележавање меморијала Пребиловци и других стратишта и јама, где је страдао Српски народ

3. Обиљежавање у Србији и Херцеговини великог јубилеја 800 – годишњице успостављања Хумске епархије СПЦ (данас Захумско-херцеговачка и приморске)

***

НА ИЗБОРЕ СА ЈЕДИНСТВЕНОМ СРПСКОМ ЛИСТОМ 

На основу Извештаја заменика Епископа протојереја ставрофора Радивоја Круља и вођене дискусије чланова Координационог одбора, закључено је:

1. У вези са стањем и проблемима Срба у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону, закључено је да је безбедносно стање прилично добро (односи са муслиманима и Хрватима ) чему је највише допринела Српска православна црква. Међутим, присутни су значајни проблеми, посебно на пољу економије и политичке организованости. Потребно је даље јачање српског присуства, што се може остварити охрабривањем и економском подршком повратка избеглица.

2. У циљу значајнијег поправљања услова живота повратника , Удружења у Србији сматрају да је потребно обезбедити сређивање бирачких спискова и максималну мотивацију за излазак на следеће изборе, предложити јединствену српску листу, уз квалитетан одабир најбољих кадрова. Подршка херцеговачких удружења у том случају се подразумева.

У циљу значајнијег поправљања услова живота повратника Координациони одбор сматра да је потребно следеће:

3. Констатуjе се, да се до сада на потезу Коњиц – Мостар – Чапљина- Столац –Равно вратило укупно 7.000 избеглица, од укупног броја око педесет хиљада предратног српског становништва.
Апелујемо на политичке представнике и органе српских херцеговачких општина, као и на Председника и Владу Републике Српске да охрабре, помогну и економски подрже људе, који још увек желе да се врате на ове лепе и потенцијално богате просторе.

ДЕПОНИЈЕ СМЕЋА НА СРПСКИМ СТРАТИШТИМА СРАМОТА СУ ЗА НАДЛЕЖНУ ВЛАСТ 

4. Кординација херцеговачких удружења у Србији изражава незадовољство чињеницом да су већина цркава, сва спомен обележја Србима страдалим у другом светском рату, као и спомен обележја антифашистичке борбе у делу који припада Федерацији уништена у протеклом рату, најчешће рушењем или минирањем. Крајње је понижавајуће и увредљиво да су нека стратишта претворена у депоније смећа или на још ружнији начин. Наводимо неке примере : јама Међугорје испред маркета Бинго, јама Лазина поред самостана Хумац, јама Бивоље брдо, Какауша испред Стоца, простор споменика Поплат, девастиран је и простор бившег сабирног логора-силоса са спомеником на брду Модрич у Тасовчићима, као и простор великог стратишта Морин оток на путу за Пребиловце, на јами у насељу Модрич у коју били бачени српски дечаци из Тасовчића је изграђен стамбени објекат, понегде су на стратиштима урађени паркинзи или пословни простори… Са овим чињеницама је потребно упознати надлежне органе власти и молити их и тражити да се ово ружно стање промени у позитивном смислу.

СРПСКУ ЗЕМЉУ ВРАТИТИ ЊЕНИМ ВЛАСНИЦИМА 

5. Потребно је да се предузму све правне и политичке мере да се спречи бесправно одузимање српског земљишта и некретнина, укључујући и атаре и пашњаке српских села ( које се врши сада али и шездесетих година прошлог века због ликвидације власника ) и тражити најбољи начин да се већ отуђена имовина врати легитимним власницима и селима. Посебно сматрамо тешком ситуацију у селу Пребиловци са четрдесет локалних стратишта, највећем симболу страдања Срба у Херцеговини, где су локалне власти непосредно после свештања Храма, у његовој непосредној близини, без консултације са локалним становништвом издале витално земљиште села (његов атар) у закуп од више година хрватском ветерану из другог села. Уверени смо да је овај потез срачунат на мењање националног састава једине преостале српске енклаве у Долини Неретве.

Захтевамо од органа Федерације и Бих, Херцеговачко – Неретвљанског кантона и општина Чапљине да се обустави даље располагање простором села и даље изнајмљивање физичким и правним лицима а од општине Чапљина а да већ донете акте о изнајмљивању и располагању поништи и врати у првобитно стање.

Да би се ово спровело и избегла опструкција потребно је (као и за претходну тачку 4.) преко његовог преосвештенства Глигорија и свештеника као и Координационог одбора тражити помоћ од Високог представника међународне заједнице, Владе Републике Српске, Владе Републике Србије и међународних организација.

ПРЕБИЛОВЦЕ ЗАШТИТИТИ КАО МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР  

6. Имајући у виду трагичну судбину Пребиловаца, као најстрадалнијег села у Европи у току другог светског рата, када је по подацима Државне комисије брутално ликвидирано осам стотина његових становника (укључујући и шест стотина жена и деце, које су бачене у јаму Шурманци ), као и тешку ситуацију током последњег рата ( јуни 1992 године ), када је протерано његово становништво и потпуно уништена крипта Храма са земним остацима сакупљеним из преосталих тринаест јама и три стратишта ( 4000 ), потребно је да се заједнички изборимо код државних органа Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Србије, да се то подручје заједно са околином (атаром тог села која је више векова припадало селу и служила као његов пашњак), заштити као простор од меморијалног значаја, у знак сећања на огромне српске жртве и њихово двоструко убиство и у коме би се изградио и посебан меморијани центар. Обновљено село и храм Христовог Васкрсења са четири хиљаде српских мученика, библиотека „Стана Арнаут“ и будући Парохијски дом представљали основни и део меморијалног комплекса, са заштићеном природом, уз већ постојећу зону заштите Парка природе „Хутово блато“, као и споменичким наслеђем Пребиловаца из ранијих времена.

7. Неопходно је да се настави са обновом сеоских кућа и Парохијског дома, како би се посетиоци могли негде дочекати и кратко одморити. У следећој фази размишљати о објектима са условима за преноћиште.

8.Потребно је да херцеговачка удружења у Србије уложе потребан напор и наставе да свету представе истину и укажу на помор српског становништва и изведен типичан геноцид над српским становништвом у Долини Неретве и шире у Херцеговини од стране фашистичке усташке организације у Независној држави Хрватској.

9. Изражавамо заједно велико признање председнику Републике Србије Александру Вучићу и Влади Србије на несебичној финансијској помоћи за изградњу уништеног Храма Свете Тројице у Мостару и позивамо председника да поново посети Херцеговину, уз обавезан краћи боравак у Пребиловцима.

ОБИЉЕЖИТИ СВАКО СРПСКО СТРАТИШТЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ 

10. Посебну пажњу у будућности заједно морамо посветити заштити српских културно – историјских споменика, културних добара и жигосању сваке злоупотребе и њихове запуштености.

11. Потребно је покренути акцију обележавања бројних стратишта широм Херцеговине, која потичу из другог светског рата са плочом и натписом о жртвама или макар само са крстом.

12. Без намере да саветујемо наше пастире о духовним стварима, који раде у изузетно тешким условима, уверени смо да морају, као и народ, да се ослањају само на Јеванђелске поруке, уз увек присутну свест о тешким искуствима и поукама из наше трагичне историје.

13. Позивамо све Србе у Федерацији да се распитају о тренутном стању својих или некретнина њихових предака и да пријаве право на своје некретнине у оним катастарским општинама гдје су расписани јавни позиви за процес Регистрације некретнина. Сматрамо да је важећи Закон у Федерацији БиХ веома неправичан, јер предвиђа да се процес Регистрације спроводи расписивањем јавног огласа у федералним медијима, па су многи расељени Срби потпуно неинформисани. Поштујући право реципроцитета позивамо српског члана Председништва БиХ да уложи апелацију Уставном суду БиХ са захтјевом да се у Федерацији БиХ изгласа идентичан Закон о некретнинама као и у РС. Наиме, по том Закону предвиђено је да сваки власник непокретности МОРА да буде лично контактиран. Подсетимо да је исту апелацију својевремено уложио и члан Председништва Бакир Изетбеговић, која је уважена од стране Уставног суда БиХ.

Овим проблемом у Србији најконкретније се бави Савез Срба из региона, док се на подручју Федерације Бих која је у надлежности Епархије ЗХИП за све упите наши људи могу обратити надлежним властима.

14. Поводом 800 година Хумске епархије ( 2019 ) Херцеговачка удружења ће настојати организовати свечану Академију у Београду а можда и у Новом Саду.

БРАЋО ЦРНОГОРЦИ, ХЕРЦЕГОВАЧКО ИМЕ НИКО НЕ СМИЈЕ ДА ЗЛОУПОТРЕБЉАВА

15. Поводом оснивања Црногорско-херцеговачког покрета у Београду, Координациони одбор ће том покрету упутити протестно писмо, у коме ће затражити да се из назива уклони реч херцеговачки. Такође, инсистирамо да се из програмског текста уклони формулација да покрет представља ,,све Србе Херцеговце“. Поздрављамо чињеницу да се у Београду основало удружење Срба из Црне Горе, али исто тако сматрамо да се ниједно лице које није самовољно потписало приступницу не може унапред присвајати у било коју организацију. Покрет може да представља једино своје чланове.

V
16. Да се будуће комуницирање и информисање између ЗХиП епархије и Координационог одбора обезбеди на пријатељској основи преко секретаријата Координационог одбора у Новом Саду или преко појединачних удружења, избегавајући политичке и друге зађевице које могу да погоршају ситуацију локалног становништва.

21.02.2018
Координациони одбор херцеговачких удружења у Србији
Потпредседник
Светозар Црногорац

Извор: Слободна Херцеговина




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top