Загреб поново тресе антисрпска хистерија

Одбиjање тужби у Хагу ниjе побољшало хрватско-српске односе, из „лиjепе наше“ стиже буjица оптужби. Штрбац: Уцене неће престати. Крестић: Уjедињуjе их мржња према Србима

ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу и контратужбу за геноцид, коjу су многи видели као шансу за помирење Хрватске и Србиjе, само jе долила уље на ватру, па су односи две државе доспели, чини се, на наjнижу тачку. Србиjа и Срби главна су мета већег дела хрватске jавности, а антисрпска хистериjа присутна jе на сваком кораку.

Хрватски политичари утркуjу се ко ће већу паљбу осути по источном суседу. И са наjвише адресе стигла jе претња – премиjер Зоран Милановић jе запретио да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ уколико не промени законе и не одрекне се надлежности над хрватским држављанима коjи су чинили злочине над Србима.

– Уценама неће бити краjа – каже за „Новости“ Саво Штрбац, директор „Веритаса“. Тражиће да испунимо све оно што су навели у тужби против Србиjе, а што jе Хаг одбацио: репарациjу ратне одштете, повратак културног блага, решавање питања несталих, да Србиjа суди свим починиоцима ратних злочина на териториjи Хрватске. Уследиће и захтев да се реши граница на Дунаву.

Историчаре и познаваоце прилика између две државе кроз дужи историjски период не чуди све ово.

– Мржња према Србима jедино jе што уjедињуjе Хрвате последњих 150 година. Чак и сада када су протерали Србе и свели их на минималан броj, остала jе мржња као интегришући чинилац. Та мржња постоjи одувек, а jавља се у таласима – каже за „Новости“ историчар Василиjе Крестић.

Историчар Момчило Павловић наводи да су од када живе у заjедничкоj држави, било Краљевини СХС или у Титовоj Југославиjи, Срби и Хрвати имали и светле тренутке међусобног прожимања и сарадње. Али, и ужасне периоде омразе.

– Кулминациjа jе било систематско уништавање Срба за време Другог светског рата и геноцид почињен од усташке државе, а коjи се или прикривао или минимализовао – наводи Павловић за „Новости“. – Деведесетих година листа злочина и српског памћења jе проширена.

А колика jе размера злочина из деведесетих година била, можда наjбоље говоре резултати пописа коjе нам преноси Саво Штрбац:

– На попису 1991. године у Хрватскоj jе било 582.000 Срба и 106.000 Југословена међу коjима су наjмање 60 одсто били Срби. Десет година касниjе 2001. године пописано jе 201.000 Срба, а на последњем попису 2011. било их jе само 186.000. Притом, од 2002. до 2012. године четири и по пута више људи jе напустило Хрватску и отишло у Србиjу него што их се вратило у Хрватску.

С друге стране границе стижу нешто дугачиjа виђења. Тако Жарко Пуховски сматра да су односи Србиjе и Хрватске као систем споjених посуда – омразе има на обе стране. Он, ипак, истиче да се оштрица напада са Срба померила ка Југословенима и удбашима:

– Имамо нову моду, пребраjа се ко jе Југословен, а ко jе друга генерациjа удбаша. Ти напади су „корисни“ из два разлога – не потпадаjу под говор мржње и могу се у њих убацити и неподобни Хрвати.

Професор др Јосип Јурчевић, са загребачког Института „Иво Пилар“, истиче да српска етничка заjедница равноправно суделуjе у тешкоj судбини велике већине хрватских држављана.

У Хрватскоj се, каже Јурчевић за „Новости“, већ годинама непрекидно повећаваjу сиромаштво, незапосленост, исељавање, социjално раслоjавање, опште незадовољство, безнађе…

– Привредна и друштвена криза jе на рубу социjалног хаоса, а не виде се никакве назнаке опоравка. Главни разлог свих негативности у Хрватскоj jе корумпирана и пљкачкашка владаjућа олигархиjа. Због очувања своjе моћи и онемогућавања било каквих промена, та олигархиjа медиjски, политички и на све друге начине производи идеолошке, социjалне и етничке поделе и супротстављања у хрватском друштву – оцењуjе Јурчевић.

Коментаришући компликоване односе између два народа, психолог Жарко Требjешанин позива се на Фроjда коjи jе писао о „нарцизму малих разлика“:

– Ми смо слични народи, имамо исти jезик, исту религиjу, само различите конфесиjе и различит културни модел. Народи коjи су слични увеличаваjу разлике коjе постоjе како би могли да се мрзе. Упрво због тога наjкрвавиjи су грађански ратови између сличних народа.

Требjешанин оцењуjе и да ти односи доста зависе од политике и глобалних околности, коjе могу довести до масовних злочина и мржње коjа труjе читаве генерациjе. н

ГОВОР МРЖЊЕ У САБОРУ

ПОШТО се Милорад Пуповац пре два дана „усудио“ да дељењем селотеjпа новинарима у Хрватском сабору подсети на име и ратно дело дело Бранимира Главаша, истог поподнева jе вербално разапет од посланика Динка Бурића из Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање. Речи коjе jе изговорио Бурић могу се схватити само као позив на ливквидациjу политичких представника српског народа.

Бурић jе Пуповцу поручио:

– Доста jе великосрпских четничких провокациjа у Сабору. Клуб СДСС се толико осилио да отворено наступа као четничка великосрпска ћелиjа у Сабору.

Реакциjе хрватских државних органа на иступ Бурића су изостале, али ниjе и провала мржње према Србима на интернету. Посланици СДСС су били мета у Сабору, а у хрватском саjбер простору сви Срби. Модератори веб-саjтова нису реаговали.

ПРОБЛЕМ СУ ЕЛИТЕ
ИСТОРИЧАР Чедомир Антић сматра да не мрзе сви Хрвати Србе и да су народи мање-више свуда исти. Он проблем види у елитама. – Хрватска елита злоупотребљава однос према Србима како би остварила унутрашње циљеве. Добар пример jе употреба ћирилице коjа не би постала проблематична да то ниjе било потребно ХДЗ за почетак велике кампање повратка на власт. Слично jе било и са тужбом у Хагу коjа jе своjевремено помогла СДП да доказуjе своj патриотизам – истиче Антић.

БРОЈКЕ
* 528.000 Срба у хрватскоj по попису из 1991.
* 201.000 Срба било по подацима 2001.
* 186.000 Срба остало у Хрватскоj 2011.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

ПРЕСУДА У КОРИСТ ВЕЛИКИХ СИЛА, ПОДЈЕЛЕ И СУКОБИ ЋЕ ОСТАТИ

ШАБАС: „ОЛУЈА“ ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.

БАСТАШИЋ: ДОКАЗИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА КАО „ПОМОЋНО СРЕДСТВО“

УСТАШКИ СИМБОЛИ И НДХ ПОСТАЛИ „УМЈЕТНИЧКА СЛОБОДА“