Загреб ипак шаље нуклеарни отпад у Двор на Уни

Невладине организације, грађани десетак градова и њихова руководства већ месецима упозоравају на опасност од оваквог потеза, али хрватске власти за то претерано не хају

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Чини се да се власти у Загребу не осврћу претерано на многа негодовања из десетак и више суседних општина у БиХ, али и из саме Хрватске, због намере да се нуклеарни отпад из Словеније и Хрватске складишти у Двору на Уни, на свега три километра од границе са БиХ.

Све су прилике да су и власти у самој Хрватској свесне осетљивости овог питања и његове дискутабилне оправданости, чим већ дуже од две године откако се о одлагању отпада на Трговинској гори чују озбиљна страховања од суседа из БиХ, из Загреба нема чак ни неког сувислог појашњења о тим намерама.

Ни две скупштинске декларације противљења намерама да се у Двору на Уни, некада већински српској средини, складишти нуклеарни отпад, усвојене у оба ентитетска парламента, Републике Српске и Федерације БиХ, нису изгледа изазвале посебну нелагоду у Загребу.

И локалне заједнице на граници са Хрватском истрајно, али без успеха организују петиције, округле столове и користе сваку прилику да скрену пажњу Загребу да треба да нађе прикладнију локацију или неко друго решење где ће да одлаже отпад ниске и средње радиоактивности, који намерава да смести у некадашњем војном објекту Черкезовац, где постоје војни објекти некадашње ЈНА укопани у Трговској гори.

Те намере Хрватска је пре неколико година уградила у Стратегију збрињавања радиоактивног отпада, која предвиђа да се сав отпад у овој земљи, као и део из Нуклеарне електране Кршко из Словеније, збрињава у Хрватској, а још је 1999. године просторним планом за то предвиђена само једна локација – Трговинска гора.

Хрватски медији су раније писали да је Словенија нудила Хрватској изградњу заједничког одлагалишта недалеко од Кршког, али да је 100 милиона евра за Загреб била превисока цена.

То је забринуло 220.000 мештана који живе на том простору и руководстава у десетак градова унско-санског слива, међу којима има локалних заједница из обе земље (Хрватске и БиХ) и оба ентитета у БиХ, који брину јер је земљиште око Трговске горе водопропусно и трусно, а постоје бројни потоци и речице које се уливају у Уну. Па страхују да би одлагање отпада представљало опасност за здравље становништва.

У више наврата су мештани Двора на Уни у Хрватској и Новог Града у РС упозоравали на могуће штетности, а пре неки дан су то урадили и представници Владе Унско-санског кантона (УСК), те општина Цазин, Бужим и Нови Град, те представници Министарства за просторно уређење, грађење и екологију РС. Они су се на састанку у Бихаћу оштро успротивили намерама Загреба.

На то да из Хрватске нема никаквих одговора пажњу је скренуо Јасмин Бурнић, министар у Влади УСК и навео: „Чак ни примедбе и сугестије које смо истакли приликом јавне расправе у Двору на Уни нису званично објављене.”

За њега је то знак да се у Хрватској није одустало од ове идеје. У Бихаћу је стога пре неки дан усвојен закључак којим се од политичких представника у институцијама оба ентитета, као и на нивоу БиХ, захтева да што хитније ово питање кандидују као приоритетно у разговорима две земље. Медији у БиХ тим поводом наводе како су намере хрватских власти изазвале велику узнемиреност у хрватским градовима и општинама које се налазе на том подручју, као и у пограничном делу БиХ, где су најугроженији Бужим, Цазин, Велика Кладуша и Нови Град. И Хрватски су медији раније примећивали да се у суседној БиХ на намере Загреба не гледа мирно, а потенцирали су тада и безбедносни проблем, наводећи како се на свега десетак километара ваздушним путем налази Велика Кладуша, где „постоји скупина симаптизера Исламске државе”, уз напомену да је „граница веома порозна”, али да заговорници „казују да ће објекат бити добро чуван”.

„Крајње је неправедно да отпад нуклеарке ’Кршко’, коју годинама користе Хрватска и Словенија, буде измештен уз границу с нашом земљом”, примећује Нермин Огрешевић, начелник општине Цазин.

О питању које се протеже већ неколико деценија говорио је недавно за хрватски портал „Новости” и Никола Арбутина, начелник Двора, који подсећа на то да се свих девет зборова грађана изјаснило против одлагалишта и појашњава: „Доношење одлуке о одлагалишту стално се пролонгира, а општина за то време трпи економску штету. Зашто би неко куповао производе или земљишта за развој еко-пољопривреде или туризма ако ће се овде одлагати радиоактивни отпад? И даље ћемо се на све начине опирати тој идеји.”

Сарајевско „Ослобођење” пише како се постало узалудно надати да ће Хрватска одустати од локације на Трговској гори и подсећа да су све организације дигле глас против ове одлуке, као и грађани у ФБиХ и РС, па лист констатује како се чини да институције БиХ још нису спремне на радикалне потезе којима би помогле становништву са севера земље.

„Најаве Хрватске су да почињу изградњу објекта у којем би за прво време складиштили отпад ниске и средње радиоактивности, с тим да би то после могло прерасти у стално одлагалиште, а после би била и разградња. На стратешку процену негативног утицаја и на наше упите, одговорено нам је да ће у следећој фази процене захвата терена бити урађен и тај део који ће се односити на одговоре нама у суседству. Наш страх је оправдан, они и даље проводе активности по плану, али не извештавају страну у БиХ која је више угрожена”, истакао је за „Ослобођење” Емир Диздаревић, директор Регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбедност БиХ.

Аутор: Младен Кременовић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Нуклеарни отпад ипак у Двору на Уни? | Јадовно 1941.