Zaboravljeni masakri Srba pre „Bljeska“

Pravda,Beograd,13-14.mart 2010.

Pukovnik u penziji, Dr Milan Bastašić, sa Bilogore jedini živi mučenik i svedok iz ustaškog logora Jasenovac, uoči rasprave o skupštinskoj deklaraciji o Srebrenici, za Pravdu tvrdi da bi, pre svega, Hrvatsku trebalo teretiti za genocid. Bastašića je od sigurne smrti, kao 12-godišnjeg dečaka, spasila učiteljica. Pre rata u Hrvatskoj je živeo u Zagrebu, gde je bio ugledni epidemiolog. U knjizi „Bilogora i Grubišno polje 1941.-1991.“ opisao je i kako je broj Srba u tom kraju sa više od 8.000 sveden na 700.

U Banjaluci je 12. januara ove godine promovisana njegova knjiga i osnovano Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno. Bastašić kaže da je cilj udruženja da ovaj zločin ne ostane u senci Jasenovca.

Jadovno u senci Jasenovca

– U noći između 26. i 27. aprila, mesec dana od proglašenja NDH, dignuto je 549 Srba iz kreveta. Oterani su u mesnu školu i maltretirani, potom strpani u vagone i odvezeni prema Zagrebu, gde je jedan stariji čovek izdahnuo, a ostali oterani u Danicu kraj Koprivnice. Odatle se vratilo njih 17, uglavnom iz mešovitih brakova i poneko mlađi od 16 godina. U Jadovnom na Velebitu, od noža i malja stradalo je 487 Srba. Kao mesto stradanja spominjalo se i ostrvo Pag, a pre desetak godina saznali smo, iz knjige izvesnog profesora Zemljara, da je na nekakvoj gredi, u Slani i na Pagu, bilo napisano „Grubišno Polje“ i dva prezimena Popara i Popović. Sistem logora Jadovno opisao je detaljno Đuro Zatezalo iz Karlovca, koji je pre toga napisao i knjigu „Radio sam svoj seljački kovački posao“, što je izjava jednog ustaše kome su posle deset godina sudili za ubistva i bacanje Srba u jame. Profesor Zatezalo je uradio spisak od 10.502 imena pobijenih u kompleksu Jadovno, a po njegovim istraživanjima za 132 dana postojanja logora Jadovno, ubijeno je 40.123, uglavnom Srba. Po nekim proračunima, u Jasenovcu je dnevno ubijano 500, a u Jadovnom više od 1.300 ljudi. Loše je što smo dopustili da Jadovno, kao i bezdani Hercegovine i Bosne, padnu u senku Jasenovca.

Da li su nam samo drugi krivi za sve?

– Tom sistemu logora Jadovno treba dati odgovarajuće istorijsko mesto. Stratište na Pagu je u vreme SR Hrvatske proglašeno za spomen područje, ali se kasnije na to zaboravilo. Postojao je plan za obnovu Jadovna u Gospiću 80-tih godina.

Šta su ustaše počinile u vašem kraju?

– Moja knjiga govori o tome kako je, u tim danima, obezglavljeno gotovo 500 srpskih porodica, ostale su samo žene i deca. To je bilo aprila 1941. Drugi udar je bio 4. i 5. avgusta, i tada je u Srbiju iseljeno više od 600 srpskih porodica sa 2.000 čeljadi. U septembru i početkom oktobra počeo je masovni pokolj na dva lokaliteta, zatim ofanziva na Bilogoru, gde je poklano više od 500 ljudi, a 3.000 pohvatano i oterano u logore, što u Jasenovac, što u Sisak. U parku u Grubišnom Polju odvojen sam među muškarce sa svom decom starijom od 10 godina. Tako sam dospeo u Jasenovac, odakle sam izašao 1942, zahvaljujući Božici Orlušić, kćerki pravoslavnog popa. U Bilogori i Grubišnom Polju, po popisu iz 1931, bilo je više od 8.300 Srba, odnosno, 47 odsto celokupnog stanovništva. Prepolovljeni smo 1945. godine. Iz Jasenovca su se vratile samo žene iz Siska i nešto staraca koji nisu poubijani.

Prvi egzodus u Bilogori

Šta se posle događalo?

– Iz Srbije se većina ljudi vratila, doduše neki su ostali tamo, ali se i dalje odlazilo prema Srbiji, a manje prema Bosni, naročito 1971, u vreme maspoka. U oktobru i početkom novembra  1991, posle ofanzive paravojnih formacija još nepriznate Hrvatske, isteruje se sa Bilogore 4.000 Srba. Naša je greška što se govori samo o „Bljesku“ i „Oluji“. Uvek sam ogorčen što se zaboravlja šta se sve događalo pre „Bljeska“. Čiji su leševi doplutali iz Vukovara? Ko je prvi počeo da kolje u Grubišnom Polju? Tu je bio prvi egzodus, jer je to najisturenija severozapadna srpska oaza, prepolovljena 1945. godine, a 1991. očišćena, i sada tamo živi svega 700 Srba.

Dokumentacija o Jasenovcu, koju je i posle njegovog pada čuvao Simo Brdar, poklonjena je ili možda prodata u SAD.

– Kako je to otišlo u SAD, ne znam, ali dobro je što je Jasenovac pred očima sveta, u Muzeju holokausta u Vašingtonu, i što je priznat.

Kada je papa Jovan Pavle Drugi dolazio u Banjluku, trebalo je da se sastane sa patrijarhom Pavlom….

– U Beogradu sam od pre tri godine, a u to vreme sam živeo u Banjaluci. Papa je došao u Petrićevac, odakle su krenuli fratar Majstorović i ostali u pokolj Srba u selima Drakulić i Motike. Došao je na mesto odakle su koljači krenuli u mantijama katoličkih sveštenika. Nisam mogao da shvatim taj protokol, tu posetu i one koji su je dozvolili. Zašto nije izopšten taj fratar iz katoličanstva, nego autor knjige „Magnum krimen“ Viktor Novak?

Papa da poštuje i srpske žrtve

Šta bi sadašnji papa trebalo da uradi kako su Srbi prihvatili njegov dolazak 2013. godine?

– Neka propoveda da se izjednače žrtve. Kada bi to uradio, to bi se u narodu dugo pamtilo.

Da li očekujete od pape Benedikta da to i uradi?

– Očekujem, ali teško da hoće… Nije mi lako da govorim o tome, jer, osim što sam preživeo Jasenovac, bio sam i pokršten u katolika, s majkom i sestrom, a oca i brata su mi odmah ubili.

Diplomatija važnija od ubijene djece

Aktuelna je skupštinska rezolucija o Srebrenici, trebalo bi da se odluči da li će se u tom tekstu reći – zločin ili genocid. Da li će se od Hrvatske i BiH tražiti da i oni u parlamentima osude genocid nad Srbima?

– Bio sam žrtva i znam šta je žrtva. Želim da se Hrvatima nikada više ne dogodi takav nakot kakav su 1941. bile ustaše i kakav su 1991. godine bile novoustaše. Osnovni je problem da na prostoru bivše Jugoslavije nisu izjednačene žrtve. Evo vam primer. Iz BiH Srbiju upozoravaju da zahtev za izručenje Ganića neće doprineti dobrim odnosima. Šta to, molim vas, znači? Da su ona goloruka deca, ubijena u Dobrovoljačkoj, manje vredna od diplomatskih odnosa? Sigurno da nije u redu bilo ubijati zarobljenike u Srebrenici. Kada Hrvati govore o svojim zločinima, kažu oni, zločinci su bili revoltirani. A zar Srbi u Srebrenici, Kravici i Bratuncu nisu bili revoltirani?

PRAVDA-Dragan Bašović