Заборављене жртве из логора смрти

Кнут Флувик Туресен у књизи „У Норвешку, у смрт“ исписао потресну причу о српским заробљеницима. Наjмрачниjе поглавље норвешке историjе, каже аутор књиге

НА крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певаjући: „Марширала, марширала краља Петра гарда“. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао поред дела коjе jе градио го до поjаса, док су га киша и суснежица шибале и стражари крвнички тољагали.“

Овим речима Кнут Флувик Туресен започео jе потресну причу о српским заробљеницима у норвешким нацистичким логорима током Другог светског рата. Своjа сазнања о 4.060 људи, коjи су отерани на робовски рад, преточио jе у књигу „У Норвешку, у смрт“. Своjе дело представио jе на недавно одржаном Саjму књига, где jе гостовао на позив српског издавача „Catena mundi“.

– Рођен сам на северу Норвешке и jош као дете слушао сам приче о страшним судбинама затвореника – говори Туресен за „Новости“. – Сматрао сам да би ово мрачно раздобље наше прошлости требало дубље осветлити. Данас наши ђаци путуjу у Аушвиц и друге логоре како би учили историjу, без обзира на то што ми то исто имамо у Норвешкоj. Норвешка мора да се прикаже Норвежанима и као место непознатог геноцида.

Туресен jе 1994. први пут дошао на Балкан. Као официр Плавих беретки боравио jе у Сараjеву, а онда jе отишао у Модричу где jе упознао садашњу супругу. Као воjник краjем деведесетих био jе и на Косову.

– Заволео сам Србе и Србиjу – прича Туресен. – Никад нећу да заборавим топлину са коjом су ме српске породице примале у своjе домове, чак и у време НАТО бомбардовања. Желео сам да им се одужим истином о заборављеним жртвама из логора смрти.

Историчар по струци, Турсен jе у своjоj домовини постао познат када jе у популарноj телевизиjскоj емисиjи „Широм Норвешке“ приказао приватни ратни музеj у Неденесу. Обjавио jе више ратних књига, а заjедно са удружењима Срба у Норвешкоj борио се против ревизиjе историjе коjу су покушали да организуjу Хрвати.

– Српске жртве у радним логорима у Норвешкоj не смеjу да се сакриjу, нити забораве – каже Туресен. – Поглавље о српским логорашима jе можда наjмрачниjе поглавље норвешке историjе. Они нису имали никаква права као ратни заробљеници и прилично jе произвољно одлучивано да ли ће да живе или да умру.

Преживели учесници догађаjа у норвешким логорима данас су малоброjни. Туресен jе, ипак, на основу неких сведочења успео да склопи коцкице мозаика.

Један од норвешких логора у коjима су страдали Срби

– Живели су страшно, ако се то уопште може назвати животом – каже наш саговорник. – У логорима jе било доста совjетских заробљеника, али су наjвише страдали Срби. Између наших власти и Немаца постоjао jе договор да се у наше логоре пребаце заробљеници из Србиjе. Њих ниjе било довољно, па су усташе послале заробљенике српске националности из НДХ. Неки су чак послати из злогласног Јасеновца.

Посебан део књиге посвећен jе Николи Рокићу, преживелом заточенику коjи jе остао да живи у Норвешкоj после Другог светског рата.

Био jе воjник Драже Михаиловића и ниjе смео да се врати у Југославиjу – прича Туресен. – Усташе су га, заjедно са осталим заробљеницима, послале у Норвешку. Био jе у наjозлоглашениjем норвешком логору, али jе после рата одлучио да остане. Ниjе хтео „кокарду да замени петокраком“.

УСТАШКИ ГЕНОЦИД

СИТУАЦИЈА у Југославиjи била jе током окупациjе много сложениjа и запетљаниjа него у Норвешкоj – обjашњава Туресен. – Југославиjу су окупирали Немци, Италиjани, Мађари и Бугари. У jедном те истом ратном позоришту одигравали су се геноцид и грађански рат и револуциjа. Убиjали су и четници и партизани, али погрешно jе ставити знак jеднакости између оног што су они урадили и усташког геноцида. Док су партизани и четници одговорни за убиства из освете и друге нападе, усташе су спроводиле добро испланиран и системски геноцид.

ПОСЛАТИ ДА БИ УМРЛИ

СРПСКИ логори у Норвешкоj понекад се погрешно називаjу логорима ратних заробљеника. Нису то били, jер су у њих слати млади момци и мушкарци да би умрли – каже Туресен. – Тврдње да су српски логори били логори за истребљење поткрепљуjе податак да jе укупно убиjено 2.420 логораша. У логорима у Карашоку, Беjсфjорду, Ботону, Корегену и Усену преживело jе мање од трећине заробљеника.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Обиљежавање почетка Првог свjетског рата

Отворена изложба о страдању становника Градишке