Заборављена историја

Има jош неких пола сата до краjа овог првог дана новембра месеца. Прелетела сам нетом у потрази за чланцима, фотографиjама, освртима и уопште, пригодним текстовима…1. новембра 1918. године Прва српска армиjа, на челу са Петром Боjовићем, jе ослободила Београд.

Већина данашњих школараца појма нема шта се десило 1. новембра тамо неке 1918. Не знају ни њихови родитељи…свеприсутна телевизија је елегантно прескочила да направи неки серијал образовних емисија, јер смо ми давно констатовали и помирили се да Наше Право Да Знамо Све служи…па…немам појма чему служи…

Протекли викенд обележена је стота годишњица Кумановске битке, која је била почетак Првог балканског рата – рата у коме ће сужњи после неколико векова да отерају османлије са Балкана (да ли и коначно?) … и тада би нека анкета чији су резултати поражавајући: нико благе везе нема ко је, зашто, када, против кога ратовао…

Тужно је то незнање. Тужно је што се стидимо нечега чиме треба да се поносимо. Застрашујуће је то што поколења не знају где су им и зашто преци гинули…како је Србија у само те четири године изгубила 60% мушке популације…

Од половине септембра и пробоја Солунског фронта 1918. године, Прва армија српске војске је незаустављиво кидисала ослобађајући сваку стопу земље и за само месец и по дана ушла у Београд.

Да ли се ми стидимо што су нам деде и прадеде изгинуле за ово парче земље и неба изнад ње да бисмо битисали као слободни људи? Јесу ли потомци недостојни жртве? Питам се..Заборав је понекад лековит, али чешће је смртоносан. Памћење служи и учењу: да се грешке не понављају, да се извуку поуке…

Ето, мени је савест мирнија…баш сам уморна али желела сам да захвалим своме прадеди чије су кости негде код Крфа…да захвалим и вашим дедама и прадедама: хвала и слава им!

пост скриптум: комаданта Прве армије српске војске, војводу Петра Бојовића 20. јануара 1945. године на смрт је пребила група партизана. У сред Београда! Разбојници су наумили да га избаце из куће, пардон, да је вероватно „ослободе“ за „народну власт“ …Бојовић је тада имао 87 година…треба ли да поменем да је било строго забрањено присуство сахрани Бојовића на Новом гробљу?

Извор: БЛОГ92/мара92

Везане виjести:

Дан сећања на заборављено ослобођење Београда