Дан сећања на заборављено ослобођење Београда

Једна од важниjих, али и често запостављених годишњица у историjи престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армиjу српске воjске и њеног команданта Петра Боjовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по дана од пробоjа Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србиjу и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране териториjе. Гоњење jе одмах настављено преко Саве и Дунава.

У престоници после 94 године, прославу победе из 1918. организоваће Град и Савез потомака ратника Србиjе 1912. до 1920. године, а данас ће на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан градског већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете, значаjниjих свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели „судбину” 20. октобра, датума када jе Београд ослобођен у Другом светском рату 1944.

– У централноj зони града постоjи мали броj знамења коjа подсећаjу на Први светски рат, а jош мање на балканске ратове. Сем Костурнице на Новом гробљу наjпознатиjи су Споменик трећепозивцима на Врачару и Костурница бранилаца на Београдскоj тврђави. Тек 1990. код Каленић пиjаце постављено jе обележjе посвећено воjводи Петру Боjовићу – наглашава Лидиjа Котур из Завода за заштиту споменика културе.

Више оваквих знамења постоjи у широj околини главног града, на местима где jе било већих окршаjа. Она се углавном налазе у селима jужно и источно од Београда, jер jе тамо Дунавска дивизиjа Прве армиjе водила главне борбе док jе у урбани део ушла готово без сукоба.

Уз одсуство обележjа коjа би подсећала на 1. новембар, многа сведочанства указуjу да веома мали броj Београђана зна шта jе тада било. То потврђуjу и професори историjе у престоничким основним и средњим школама.

– Мало jе ђака коjи могу да одговори на ово питање, док се у уџбенику за четврти разред оваj датум помиње само као дан ослобођења целокупне Србиjе. Колеге и jа настоjимо да им детаљниjе обjаснимо шта се заиста тада догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они таj историjски податак немаjу где да чуjу, као што нису имали ни њихови родитељи коjи би им то знање пренели. Проблем jе што jе код млађих генерациjа националноj историjи посвећено генерално мало пажње, па се она зато погрешно и тумачи – истиче Михаjло Ћулум, професор историjе у Првоj београдскоj гимназиjи и добитник Светосавске награде.

Да jе статистика када jе реч о познавању чињеница о Дану ослобођења Београда 1918. забрињаваjућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов колега из Основне школе „Олга Петров”.

– По оквирноj процени готово 95 одсто деце неће знати да одговори шта се у Београду десило тога дана. Без обзира што се оваj датум помиње у уџбеницима, потребно jе да им ми додатно укажемо на оваj догађаj, jер ни велики броj њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели смо у анкети о томе када се српска воjска вратила на Косово у Првом балканском рату. Ниjе боље ни када jе реч о 11. новембру 1918. – дану када jе Немачка пристала да потпише примирjе у Првом светском рату – закључуjе Вилимоновић.

———————————————-

Водио ратове – погинуо од батина

Петар Боjовић, рођен 1858. године, у борбе jе кренуо већ 1876, као питомац Воjне академиjе и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен jе у окршаjу на Дрини 1914, па га jе заменио тада армиjски генерал Живоjин Мишић. После опоравка у jануару 1916. постављен jе за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положаjу задржао се до jуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армиjе и ангажовао се у ослобођењу Србиjе због чега jе 26. септембра добио титулу воjводе.

У Београду jе дочекао 1945, а 20. jануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт jе претукла група партизана коjа jе покушала да га исели из куће у Улици Трнскоj 25. Његово тело таљигама jе пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани ниjе било.