Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Заборавили на ђенерала Дражу

Датум објаве: недеља, 21 децембра, 2014
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/Dragoljub_Mihailovic.jpg

Ни три године од „отварања потраге“ за земним остацима команданта Југословенске воjске у отаџбини генерала Драгољуба Михаиловића, jавност не зна где jе покопан, да ли потрага jош траjе, ако jе заустављена зашто jе заустављена, да ли су претражене све потенциjалне локациjе и колико jе то трагање коштало.

Државна комисиjа за утврђивање околности погубљења генерала Михаиловића, формирана 27. априла 2009, пуне две године истраживала jе архиве, саслушавала сведоке, копала по документациjама у Лондону и Москви. Пошто jе представила налазе 14. априла 2011, посао преузима Државна комисиjа за проналажење и обележавање таjних гробница убиjених после 12. септембра 1944. И она jе почела да ради две године раниjе. У рукама jе имала исказе више сведока да jе Дража погубљен краj зида некадашњег затвора на Ади Циганлиjи. Ископавања, коjа jе водио историчар Срђан Цветковић из ове друге Државне комисиjе, почела су 18. jуна 2011, а прве рупе близу чувеног ружичњака направили су управо Цветковић, Владимир Тодоровић из Тужилаштва за ратне злочине и Блажо Ђуровић, власник приватног предузећа за геодетске радове и рођак равногорца Ђуре Ђуровића. Нађено jе више костиjу, али jе експертиза на Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду, месец дана касниjе, показала да су остаци – животињски. После тога све jе замрло и завладала jе тишина.

Данас, три године касниjе, jедини коjи jе расположен да прича о ономе што се десило jесте Срђан Цветковић из Комисиjе за откривање таjних гробница. Он каже да Државна комисиjа за истину о Дражи више не постоjи чак ни на папиру, док Комисиjа за таjне гробнице формално постоjи, али фактички су jоj везане руке jер не добиjа ни динара за рад. Цветковић не зна колико су истраживања тзв. Дражине комисиjе коштала, али обjашњава да jе сондирање терена било донациjа Ђуровића, а његов ангажман волонтерски. Такође каже да jе та комисиjа урадила максимум коjи jе могла: прегледала jе све доступне архиве, саслушала више десетина сведока и на основу поклапања исказа њих четворо лоцирала Аду Циганлиjу као место погубљења и потенциjалну таjну гробницу.

– Сви сведоци су били секундарни, ниjедан ниjе био очевидац. Записник са стрељања ниjе нађен, jер jе „шетао“ од jедне политичке инстанце до друге, и на краjу нестао. Архивски фондови су исцрпљени и док се евентуално не поjави нестали, кључни документ, нових трагова нема, као ни нових сведока. Остало jе само уверење да jе тело генерала Михаиловића после стрељања или уништено или измештено на другу таjну локациjу – обjашњава Цветковић.

Остала места помињана током рада комисиjе као потенциjалне скривене гробнице (Лисичjи поток и Велико ратно острво), како потврђуjе Цветковић, никада нису испитане. Каже, сведочења о тим локациjама била су „одокативна“.

Што се тиче рада ове друге комисиjе, она jе направила велику базу од 56.000 жртава коjе су ликвидиране махом без суђења, из политичких разлога, и закопане у масовне гробнице. Утврђено jе ко jе када и где стрељан. Лоциране и ексхумиране су гробнице у Сивцу, Бољевцу и Гумишту код Власотинца.

– Само у Београду има десетак таквих стратишта, а у осталим општинама у Србиjи по jедно или два. Новца, међутим, за даље истраживање нема, а Комисиjа нема ни ингеренциjе да наложи сондирање, копање, ексхумациjу и вештачење. То могу да одраде само суд и тужилаштво. Ми чак не можемо ни да обележимо места егзекуциjе – тврди Цветковић.

Додаjе и да jе Комисиjа пописала 211 таjних гробница до сада, иако их сигурно има много више. Тридесетак наjвећих, каже, требало би обележити. Између осталих: Лисичjи поток, Славник код Лесковца, крушевачку Магдалу, Бубањ код Ниша, Краљевицу код Заjечара, Чачак поред Мораве и ваљевско насеље Пети пук. Стратиште краj моста на Сави у Шапцу већ jе обележило jедно удружење грађана.

– Вероватно неће бити никаквог помака док се не донесе политичка декларациjа у парламенту коjом би се осудила ова масовна стрељања. То нам jе, уосталом, препоручио Савет Европе 2006. и Европски парламент 2009. – закључуjе Цветковић.

КЉУЧНИ ИСКАЗ СНИМЉЕН

„Драгољуб Михаиловић стрељан jе 17. jула 1946, у првим jутарњим часовима, на Ади Циганлиjи, а његово тело бачено jе у кречану покраj ограде затвора, коjа jе после неколико дана затрпана. Оружjем са пригушивачем стрељана су тада jош седморица осуђеника, а осми, Драги Јовановић, упркос званичном државном саопштењу да jе ликвидиран, живео jе jош две-три године и потом убиjен. Том чину присуствовали су Слободан Пенезић Крцун, министар унутрашњих послова Србиjе, Јосип Хрнчевић, тужилац ФНРЈ, пуковник Милош Минић, воjни тужилац, Михаjло Ђорђевић, председник судског већа, Слободан Крстић Уча, функционер Озне…“

Ово jе кључни траг за „Дражину комисиjу“ – исказ Слободана Крстића, коjи су деведесетих снимили Миладин Гавриловић из Задужбине краља Петра на Опленцу и новинар Милета Недељковић.

СРПСКИ ГОЛООТОЧАНИ НА МИРОГОЈУ

Комисиjа за таjне гробнице пронашла jе доказе да jе немали броj голооточана из Србиjе сахрањен на загребачком гробљу Мирогоj, у необележеним гробницама. Да би се истражило ко све тамо почива потребан jе међудржавни договор Београда и Загреба. Међу онима коjи су готово сигурно тамо сахрањени jе и Ђорђе Младеновић, коjи jе на пакленом острву био истовремено кад и његов син Радослав. Дешавало се да jедан од њих двоjице буде у „топлом зецу“ и батина другог. Радослав jе преживео. Ђорђе jе нађен мртав, са ексером у глави! Неистражених масовних гробница има и око Призрена, Дечана, Пећи…

 

Извор: Intermagazin.rs

 

Везане виjести:

ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА 

ВЕЛИКА НЕПРАВДА: Прећутана историjа Равне горе – Jadovno 

Дража сахрањен иза Белог двора? – Jadovno 1941.

“Била сам Дражин курир” – Jadovno 1941.

После четири децениjе забране: америчка књига о Дражи 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top