За убиство 63 цивила и прогон 5.000 Срба нико није одговарао

Данас се навршава двадесет година од погрома
Срба у селима на подручjу општине Високо. Тог 20. jуна 1992. године jаке муслиманске снаге из Високог, Какња и других околних места сравниле су са земљом српска села Колошић и Дебели Нишан и убили 63 цивила, док jе више од 5.000 Срба морало да напусти своjе домове. За оваj злочин никада нико ниjе одговарао!

Урош Вуковић из Колошића, коjи данас живи у
Биjељини, каже да jе стратегиjа муслиманских воjних формациjа у околини Високог
била да се истребе целе фамилиjе како би се то подручjе етнички очистило од
Срба. Он тврди да jе његова породична трагедиjа истински доказ етничког чишћења
српског народа на подручjу средње Босне.

– Прошло jе тачно 20 година од када су ми
убили оца, маjку, брата, синовца и двоjицу браће од стрица. Сви су страдали у
jедном дану, а остала родбина и комшиjе нашли су спас у збегу. Моj отац jе имао
пет синова и план jе био да нас све побиjу. На сличан начин jе страдала и
породица Дамjановић из села Дебели Нишан. Ја сам преживео захваљуjући томе што
нисам био у свом селу на дан напада – наводи Вуковић.

После акциjе муслиманских снага, лешеви убиjених Срба три дана су лежали у српским селима све док тадашњи управник гробља у Високом ниjе ангажовао људе да их сахране на гробљу у том граду.

– Годинама сам ноћу сањао исти сан у ком ме покоjна маjка прекорева што сам их оставио. Тако jе било све док чланове своjе породице нисмо пренели на биjељинско гробље, где сада почиваjу – каже Урош Вуковић.

Вуковић каже да већ предуго чека да се злочинци коjи су му побили породицу приведу правди.

– Невероватно jе како се сви у овоj земљи и странци односе према српским жртвама. Па, и нас боли, и ми плачемо за своjим наjмилиjим коjи су невини страдали од злочиначке руке. Често гледам политичаре на телевизиjи како се препуцаваjу око тога ко jе злочинац, ко jе агресор, коjи
народ jе наjвише страдао. У ствари, не могу да се начудим како српски
политичари не знаjу колико jе наш народ заиста страдао. Има много доказа коjи
се могу гурнути под нос њиховим саговорницима из Федерациjе. Данас се jасно
види ко jе кога етнички очистио у овоj земљи. Долином Босне, од излаза из
Добоjа па до улаза у Пале, више нема Срба. Иста ситуациjа jе на било ком правцу
из Сараjева, према Неуму, Травнику, Јаjцу, Зеници. Ја живим у Биjељини, где су
се муслимани вратили у великом броjу.

Комуницирамо, сарађуjемо, живимо jедни поред других. У мом завичаjу ниjе такав случаj – прича Вуковић.

Он додаjе да Срби са подручjа Високог данас живе расути по целом свету и да би било добро да сарадња међу тим људима буде много боља и интензивниjа.

Вељко Стевановић, председник Савеза удружења избеглих, расељених и повратника РС, каже да jе страдање Срба у околини Високог само jедна од трагедиjа коjа jе у пролеће и лето 1992. године задесила српски народ са леве стране Дрине.

Извор: pressrs