За „Тузланску колону” још нема правде

Обележена је годишњица напада у којем је убијено 59 војника ЈНА у Тузли током њиховог мирног повлачења, а да за тај злочин до данас нико није одговарао

У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли.

У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у БиХ, извршени су из заседе, а завршени су стравичним крвопролићем. У Добровољачкој је убијено 42 војника, а на Брчанској Малти њих 59. Рањених је било на десетине.

Иако је од страдања припадника ЈНА, међу којима је било највише младића, прошло пуних 27 година, за злочине почињене над њима, премда о томе постоји гомила доказа, још увек није нико одговарао.

Истраге у оба случаја обуставили су страни тужиоци у случају „Тузланска колона” још 2009, а за Добровољачку три године касније. У фебруару прошле године Уставни суд БиХ прихватио је апелације породица жртава злочина у Добровољачкој и наредио Тужилаштву БиХ да „у року од три месеца одлучи о приговорима на обустављање истраге”, на шта та правосудна институција и даље ћути.

Поводом обележавања 27. годишњице напада на војнике ЈНА у Тузли, организованом јуче у Бијељини, председник Народне скупштине Републике Српске (РС) Недељко Чубриловић поручио је да РС, њене институције и органи „никада неће одустати” од утврђивања истине о нападима на невине војнике ЈНА у Тузли и Сарајеву, као ни од процесуирања одговорних за ратне злочине почињене над српским народом у БиХ.

„Жалосно је то да ни 27 година након овог злочина никоме још није пресуђено, као што је случај и са нападом на колону ЈНА у повлачењу у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Одбијањем да процесуира одговорне за ратне злочине почињене на самом почетку грађанског рата у БиХ, правосуђе БиХ истрајава на идеји да политичким пресудама и амнестирањем одговорних за прве ратне злочине покуша да одреди карактер рата у БиХ и да српски народ означи као јединог и највећег кривца за ратне страхоте и да га, у складу са актуелном бошњачком политиком, представи као агресора у властитој земљи”, рекао је Чубриловић, како је саопштено из његовог кабинета.

Такве поруке упућене су јуче и из Бијељине, где је, поводом обележавања годишњице страдања војника ЈНА из „Тузланске колоне”, служен парастос жртвама и положено је цвеће испред спомен-костурнице на градском гробљу на Пучинама.

„Тражићемо истину и правду док не буду процесуирани сви који су починили злочине над српским војницима и српским народом”, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић, наглашавајући да су велики злочини над припадницима ЈНА при договореном повлачењу из Сарајева и Тузле „почињени по истом сценарију и са истим злочинцима”.

Одавање помена убијеним војницима у Тузли се, као и онима који су убијени у сарајевској Добровољачкој улици, већ неколико година, из безбедносних разлога, не одржава на местима на којима су ти злочини почињени. Дане у којима је почињен злочин над припадницима ЈНА Сарајлије и Тузлаци редовно обележавају и прослављају као „дане херојске одбране” та два града од „агресора”.

У колони која је нападнута 15. маја 1992. на Брчанској Малти, док је напуштала БиХ с намером да пређе у Србију, било је 600 војника и њихових старешина, те 200 моторних возила.

О размерама тог злочина, који су над њима извршили припадници муслиманског МУП-а, Територијалне одбране и „Зелених беретки” и који је све време снимала локална телевизија Фронт слободе, сведочи и документарни филм „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа”, премијерно приказан у Бијељини уочи обележавања 27 година од страдања војника у Тузли.

Тај напад преживели из колоне доживели су и као почетак протеривања Срба из тузланске регије, где их је до рата било више од 80.000, а последњи попис у БиХ показао је да је број Срба на том подручју сведен на статистичку грешку.

Аутор: ДУШАНКА СТАНИШИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Везане вијести:

Милуновић: Тражићемо истину и правду за све српске жртве