За стратиште Јабука 14 милиона

Новости сазнају – Једно од највећих губилишта из Другог светског рата биће достојно обележено. Споменик је потпуно девастиран, а месингани делови продати као секундарне сировине

Једно од највећих стратишта у Европи, Јабука крај Панчева, на коме је током Другог светског рата убијено више од 12.000 људи, коначно ће у јулу бити обновљено. Министарство за рад, социјална и борачка питања издвојило је за то 14 милиона динара, док ће Град Панчево поставити путоказе ка овом комеморативном месту.

Ово је Тигран Киш, председник Скупштине града Панчева, саопштио учесницима међународног семинара „Места страдања – Прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској“. Осим Јабуке, учесници су јуче посетили и први сабирни логор на овим просторима – Свилару. Логор је установљен још у априлу 1941, а данас се у згради налазе приватни станови и радње! Посетили су и за јавност затворени затвор Гестапоа, у подрумима панчевачког Народног музеја и логор Топовске шупе, на Аутокоманди, у Београду.

На Јабуци је скончало 2.200 логораша из Топовских шупа, али и логораши са Бањице и Старог сајмишта, из Свиларе и затвора Гестапоа. По речима Давида Монтијаса, председника Јеврејске општине Панчево (на слици горе лево), било је дана када је долазило и по десетак камиона са 30-40 људи у сваком. Данас је споменик девастиран, а месингани делови покрадени и продати као секундарне сировине. Место служи као излетиште за 1. мај.

– Мало стратиште, такође крај Тамиша, више није обележено. Споменик је нестао, а претпоставља се да су тела 133 убијена мађарска Јевреја, који су враћани са рада у борском руднику, пребачена на другу локацију – каже Монтијас.

Топовске шупе, како је казао историчар Милован Писари, из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту, постојале су од августа до краја новембра 1941. Ту су довођени мушкарци Јевреји из Београда и Баната, и ромски мушкарци из околине. Процене су да је одавде у смрт одведено најмање 5.000 Јевреја и 1.500 Рома. Око 300-400 преживелих пребачено је, у децембру 1941, на Старо сајмиште.

– Пре него што су убијени, одавде су одвођени на принудни рад: рашчишћавање града од рушевина, чишћење канализације… И данас се мало зна о једном од првих логора у окупираној Европи. Недавно смо открили да је командант био извесни Брош, фолксдојчер, чији је брат живео у близини и пљачкао околне ромске куће – каже Писари.

Организатори тродневног семинара су Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Филозофски факултет у Ријеци, у сарадњи са Меморијалом Де ла Шоах.

ЛУЦИЈА РАЈНЕР: ДЕТЕ И ПАКАО ТОПОВСКИХ ШУПА

Др Луција Рајнер, лекар у пензији, имала је само седам година када су њен отац, стриц и деда заточени у Топовске шупе. Бака је била смештена у Јеврејској болници, на Дорћолу. Све четворо су убијени. Луција је остала са мајком, Српкињом.

– Отац је имао 31, а његов брат 29 година. Нестали су 14. новембра 1941. Претпостављамо да су стрељани у Јабуци. Бака је убијена у камиону-душегупки. Мајка и ја смо одлазиле да видимо оца. Жене и деца би се скупљали уз пут и гледали их кад иду са рада, некада пешице, некада у отвореним камионима. Нисмо смели да им приђемо, ни да им довикнемо. Двориште логора било је огромно. Логораши би долазили до бодљикаве жице и ту би, кришом, размењивали писамца са породицама – прича др Рајнер.

Оца је последњи пут видела 12. новембра.

– Мајка није хтела да ме води 14. новембра, јер је почела суснежица. Убрзо се вратила са речима: „Нема их више.“ Покушавала је годинама да сазна преко Међународног црвеног крста где је скончао, али безуспешно. Ни са баком нисмо стигле да се опростимо, јер смо, долазећи јој у посету, видели душегупку и пожуриле кући – каже др Рајнер.

У Јеврејском историјском музеју и данас се чувају писма која су она и мајка размениле са оцем.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ