Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

За ратницима се не плаче

danijel simic.jpg

Дани(j)ел Симић: Пар риjечи поводом четрдесетнице мом оцу.

 

 

 

 

Разводник

Десетар
Млађи водник
Водник
Стариjи водник
Стариjи водник прве класе
Заставник
Заставник прве класе
Потпоручник
Поручник
Капетан
Капетан прве класе
Маjор
Потпуковник
Пуковник
Генерал-маjор
Генерал-потпуковник
Генерал-пуковник
Генерал армиjе
Маршал

Овако ми jе покоjни стари нанизао, када сам га питао како иду чинови у воjсци. Пецали смо на вjештачком jезеру тенковског полигона на Мањачи. Мислим да jе тада био фришак маjор, а jа сам га, под утиском те промjене и финиша субординациjског низа, упитао:

– Тата, тата, а кад ћеш ти бити генерал?
– Вjероватно никада. Одговорио jе мирно, промиjенио мамац на удици и опет забацио.
– Како то мислиш – никада?!
– Па лиjепо, сине. Како да ти кажем. Немам родбину или кумове у Генералштабу, не водим шефове кући на ручак… вjероватно никада. Закључио jе jеднако смирено, ни не гледаjући у моjе запањено лице. Ловио jе рибу, на коjу сам тако зинут и разрогачен личио.

Био сам потпуно пренеражен. Ти аргументи о везама и дупеувлакаштву, мени ниjесу значили ништа. Уопште ниjесам био кадар да поjмим како неко може да има обе руке, ноге, разумну тинтару и жељу; а да се нешто опет не може постићи. И то – никад!

Као и сваком дjечаку, отац ми jе био готово па свемогуће биће. Зато ме дубоко погодила та његова мисао. Још више ме љутила помиреност коjом jе то изговорио, као да jе телеграф пловка, коjим му рибе куцаjу са дна, наjбитниjа порука на свиjету.

Ниjе ми падало на памет да прихватим такве глупачке аргументе за предаjу судбини, коjу други пишу кумовским протекциjама. Поготово да jе нешто – никада! Нема тога што се не може.

Када jе 1992. из Модриче честитао свим Србима Видовдан и пожелио сретан пут правцем коjим су управо прошли тенкови, знао сам да сам био у праву.

Али, Новица jе био такав. Ниjе се гурао. Ниjе се улизивао. Ниjе се промовисао. Ишло jе то до немара према самом себи. Чак jе и заповjедништво тактичком групом коjа jе пробиjала коридор кроз Посавину добио, jер су га четворица приjе њега одбила.

Био jе то напросто човjек коjи не би никад био генерал, да ниjе било рата. И поносио се тим.

Нормално да такав ниjе био занимљив медиjима, па jе у рату био примjећен од оних коjи ниjесу ратовали, таман колико и Бања Лука у односу на Пале. Неки други су били славни, што му jе добро дошло кад су почели да униформисане жртвуjу на олтару у Хагу.

Тамо га ниjесу успjели одвести, осим као свjедока. А ниjе да се ниjесу трудили. Да ли зато што су се задовољили тиме да више ниjе препрека „заjедничкоj воjсци“ и пустили га да из пензиjе гледа разградњу онога за шта jе крвавио гаће? Можда зато што га политика никад ниjе озбиљно привукла, а неки кажу да jе то зато jер му ништа и ниjесу могли наћи? Па ни намjестити.

Немам вам jа поjма о томе.

Има пуно људи коjима jе он био ово или оно. Мени jе био само ћаћа.

И то добар.

Од свега, наjжалиjе ми што оде, а да има само два унучета. Лично ћу се постарати да што приjе изjедначимо и поново поведемо у овоj утакмици са смрћу. Да га jа сад нешто даље хвалим нити има смисла, нити би ми ко вjеровао. Прихватам све оптужбе за непотизам.

Е, моj Новице.

Трудићу се да будем бољи човjек, да чувам и пренесем даље оно што сам од тебе научио.

Путуj ратниче и не брини за фронт!
——————————
ИНТЕНДАНТУРА

Злоупотребљавам своj утицаj на овом уваженом гласилу, да се у име породице захвалим његовим ратним друговима, предсjеднику Републике, ресорном министру, предсjеднику БОРС и свима онима коjи су се уз нас нашли од 2. марта 2012. до данас.

Ово наведено изнад интендантског поднаслова ми се, отприлике, само у првом лицу, врзмало по глави док jе траjала сахрана; а да бих казао оцу као опроштаj. Када jе дошао ред да се опростим испред породице, пало ми jе на памет да би он рекао: Скрати сине, смрзну се народ. Нека иду нешто попити и поjести.

И скратио сам. Тако што сам изоставио све.

Исто тако, за ових 36 дана од сахране, вадило ме што и иначе носим црно. Нема шансе да ниjесам слушао музику или ишао у град. Ниjесам просто таj тип. Зато ниjесам ништа написао и обjавио осим текста смртовнице.

Од данас ће се то значаjно промиjенити.

Хвала на пажњи и разумиjевању.

Извор: frontal

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: