За Ердогана су Хрвати мали фашисти који желе рат са Србима

Ердоганов медијски рат с Хрватима: Novi express доноси све о новој стратегији вањске политике турског предсједника који је све чланице ЕУ прогласио непријатељима његове владе па тако и Хрватску…

Хрватску јавност узбудио је прилог турске телевизијске куће TRT World у којем се отворено поставило питање је ли Хрватска на путу према новом рату против Србије. Прилог доводи у везу појачано опремање хрватских оружаних снага с лошом климом у односима према Србији и српској мањини, пише Марко Ћустић за Express. 

У прилогу су, наиме интервјуисан и саборски заступник Иван Пернар и војни аналитичар Игор Табак. Пернар је изјавио како НАТО савез тјера Хрватску на наоружавање због профита док Табак подсјећа како Хрватска себи не смије допустити да се икад више нађе ненаоружана у ситуацији као што је била 1991.

У прилогу је, истиче Ћустић,интервјуисан и Дражен Келеминац, вођа маргиналне политичке странке А-ХСП, која је недавно у сред Загреба покушала постројити стотињак црнокошуљаша. Он је казао да је највећи проблем српска мањина у Хрватској.

Необичан и неочекиван прилог завршава закључком новинарке која каже да је Загреб наизглед модеран и привилегован град у Европској унији, али испод површине буја мржња према српској мањини. 
– У котлу регије која кључа многи се питају хоће ли напетости још једном довести до рата – закључује новинарка.
Зашто је Турска која подржава пријатељску Хрватску од првих дана независности направила и објавила такав шокантан прилог?
Зашто би турска државна телевизије ишла дестабилизирати једну државу с којом је путем НАТО-а чак и у војном савезништву?

Медијски ратови пуно су јефтинији од оних правих

Шокантна истина је да је ТРТ-ов телевизијски прилог само дио ширег пропагандног рата који турски државни медији тренутачно воде против Европске уније и Сједињених Америчких Држава, објашњава Ћустић за express. А односи Турске и Запада тешко су нарушени, а турски предсједник Recep Tayyip Erdogan има новог савезника и пријатеља – Владимира Путина.

А од њега је контроверзни Ердоган, којег називају султаном 21. стољећа, научио како користити медије на глобалној сцени.

Наиме, Русија данас има низ медија на енглеском и другим свјетским  језицима путем којих емитује своју пропаганду. Russia Today, Ruptly, The Duran, agencija Sputnik News… Оправдано је сумњати да неки портали у Хрватској дјелују уз руску потајну подршку и по инструкцијама Кремља.

Руски медији су одрадили велики дио посла и утјецали на побједу Доналда Трампа на америчким предсједничким изборима. Сад покушавају исто у Француској, гдје подржавају екстремну десничарку Марине Ле Пен, жену која ће, постане ли предсједница, уништити Европску унију.

Велики газда Турске тако је научио Путинову лекцију: Зашто рескирати рат и трошити стотине милијарди на војску, кад исте циљеве можеш постићи за ситниш употребом медија? У том свјетлу треба гледати и прилог TRT Worlda о Хрватској, сматра Ћустић.

Иако су већ били нарушени, драматично урушавање западно-турских односа наступило је након покушаја државног удара у Турској у јулу прошле године. Ердоган је апсолутно увјерен да су у покушају државног удара судјеловале западне државе и то им је јако замјерио. Криви их и за наводну потпору Fetthulahu Gullenu, свештенику и бизнисмену с америчком адресом, чије присталице сумњичи за организацију удара. Од те ноћи су се односи Запада и Турске драматично погоршали.

Сад му је Путин савезник и узор

Турска је у историји на свом подручју стољећима била главни регионални опонент Русије с којом је ратовала изравно и неизравно више пута. У Кримском рату, у Првом свјетском рату, у Хладном рату као кључна чланица НАТО савеза..

У НАТО савезу Турска је друга по величини војске. Прогледало јој се кроз прсте кад је око Кипра заратила с другом чланицом савеза Грчком и окупирала половину те оточне државе, објашњава Чустић за ehpress. Донедавно се чинило да је Турска још на путу према Европској унији, иако је он био дуготрајан и спор. У савезништво са Западом није било никакве сумње.

Ипак, откако је Ердоган дошао на власт 2002. Европска унија је имала све више приговора на његов стил владавине. Упозоравала је на растућу исламизацију друштва те на угрожавање људских права. Новинари и књижевници су затварани због писане ријечи, а опозиција је под сталним притиском државе.

Кад је крајем 2015. турска протуваздушна обрана над Сиријом срушила руски борбени авијон, страховало се од избијања рата Русије и Турске. Међутим, након пропалог државног удара у Турској ситуација се преокренула. Русија је нови турски савезник у Сирији. Сад руске и турске снаге у Сирији заједно дјелују против Исламске државе. Турска се још није формално изјаснила у прилог Асадова режима, али више не судјелује у подршци његовим непријатељима.

Најважније унутрашње политичко питање за Ердогана у овом тренутку је уставни референдум који је расписан у априлу. Ако референдум прође, Ердоган ће јако учврстити власт. Тим референдумом би између осталог требао укинут ће положај премијера и замијенити парламентарни систем чистим предсједничким. Проблем је – већина Турака у овом тренутку је против предложених реформи према свим анкетама.

ЕУ назвао окрутном и фашистичком

Стога су поборници референдума из власти кренули с мобилизацијом великог броја турских исељеника који живе у западној Еуропи. Ради се о бројки од 5 милиона људи. Међутим, земље попут Њемачке и Низоземске забраниле су организацију окупљања за подршку референдуму. Низоземска је чак избацила једног руског званичника из државе.

Ердоган је полудио те због тога Еуропску унију назвао “окрутном и фашистичком” те је успоредио с Хитлеровом нацистичком Њемачком. Почео је и пријетити. Да неће више допустити да га ЕУ уцјењује кандидатуром за приступање, да ће отказати споразум према којем Турска не пропушта имигранте у Европу.

Њемачка и Турска заратиле су и преко новина. Прво је најтиражнији њемачки дневни лист Билд напао Ердогана као непријатеља демократије и поручио му да није добродошао у Њемачку. Турци су одговорили преко једног од својих таблоида, који је на насловници обукао Ангелу Меркел у нацистичку униформу и позвао читатеље да на друштвеним мрежама користе hashtag #frauHitler.

Но ако Ердоган жели да му референдум прође требају му имигрантски гласови. Он чак ни у властитој странци нема пуну подршку. Многи турски конзервативци слажу се с главним смјерницама његове политике  а то су јака Турска, присутност ислама у политичком животу и развој економије. Но не желе да сву моћ у рукама има само један човјек. То би се могло догодити ако референдум прође.

Често смо били критични према Турској

Засад анкете показују да тек око 40 посто бирача планира гласати за референдум. Кампања је јака, у њој судјелује чак и капетан турске репрезентације и ногометаш Барцелоне Арде Турана.

У покушају објашњена што је TRT World хтио поручити својим узнемирујућим прилогом, треба се присјетити и ставова хрватских еуропарламентараца према Турској откако смо у Европској унији. Често су били критични према Турској поготово према Ердоганову третману људских права.

На крају, Хрватска је у спорном телевизијском прилогу добила порцију онога што је могла очекивати као чланица Европске уније – непријатељски настројен прилог на турској државној телевизији. Није заслужила теже провокације попут Њемачке, која је названа нацистичком, јер је мала држава и прилично небитна за Ердогану кључан референдум, али се сусрела с подједнако непријатељским ставом као и остале чланице ЕУ. Припремимо се на то да ће оваквих медијских прилога бити још, закључује Ћустић у expressu.

Извор: 24 SATA