За дипломатски рат спремни: Како је Хрватска ушла у отворен сукоб са свим комшијама

Хрватска је у својеврсном ланчаном погоршању дипломатских односа са готово свим суседима, пише хрватска штампа.

„Ако је у бившој СФРЈ због сличних мотива била популарна узречица о окружењу испуњеном ’бригама‘ (које су чиниле Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија), онда се на нивоу бројки може закључити да ни данас у бригама одвише не заостајемо, упркос знатно мањем територијалном обиму“, пише „Слободна Далмација“.

Према писању сплитског листа, убрзо након затезања конопца са Словенијом због неприхватања одлуке арбитражног суда о разграничењу, Хрватска је ушла у циклус размене дипломатских нота са Србијом због плоче са усташким поздравом у Јасеновцуи паљења гласила српске мањине „Новости“.

Односима са Босном и Херцеговином заковитлала су се због препуцавања у вези са градње Пељешког моста, а у последње време и због изјава о опасности од исламског радикализма који из Босне наводно прети Хрватској и Европи.

Црна Гора Хрватској такође шаље протестне ноте због споменика емигранту са терористичком прошлошћу Миру Барешићу који је у Шведској правоснажно осуђен због убиства иконе њиховог антифашистичког устанка Владимира Роловића, а спирали негативизма у окружењу прикључила се недавно и Мађарска, придруживши се Словенији у блокади пријема Хрватске у ОЕЦД, међународну Организацију за привредну сарадњу и развој.

„С Италијом смо, засад, још у релативно непомућеној атмосфери“, пише „Слободна“.

Разлоге таквог стања у односима Хрватске са суседима бивши хрватски дипломата Ивица Маштруко не види у професионалним дипломатама који тренутно воде Хрватску него примарно у бременитом и комплексном историјату укупног деловања односно неделовања. Разлози за компликовање односа са разним државама у окружењу, по његовом мишљењу, нису међусобно повезани, али понегде имају заједничке додирне тачке и интересне оквире који се на неки начин преклапају или се из истих изводе дугорочни закључци.

„Све је на неки начин кренуло од потребе дефинисања граничног питања које морамо да решимо са свима, осим са Мађарском и Италијом. Политика Републике Хрватске је у смислу утврђивања граница била не чврста, него ригидна, а због притиска националистичког набоја све досадашње владе су преговарале без најмање склоности компромисима. Како би све владе избегле одговорност због таквих политика, са Словенијом смо прихватили да идемо на арбитражу која је потом компромитована. Европа и свет су, међутим, на страни арбитражне одлуке не због склоности Словенији, него због заштите процедуре и институције која је спроводи. Ма шта ми мислили о томе, сва будућа решења граничне линије са Словенијом засниваће се на постојећој одлуци арбитражног суда“, напомиње Маштруко.

Као једино реално решење за излаз из садашњег стања он предлаже потписивање билатералног споразума о граници са Словенијом који би укључио све елементе арбитражне одлуке. Тиме би изашли из агоније међусобног препуцавања, а формално не би одступили од става да арбитражу не прихватају.

За експлозивне и нервозне релације сa другим државама које окружују Хрватску Ивица Маштруко сматра да донекле последично произлазе из словеначког случаја. Арбитража Хрватску, према свему судећи, очекује и са Србијом и с БиХ, а суседи су се на примеру Словеније уверили да Хрватска није баш склона да поштује одлуке арбитражног суда.

И рат сa БиХ у вези са Пељешким мостом у једној мери је одговор те земље на дугогодишње нерешавање граничног питања, а у другој је и рефлекс интензивне присутности хрватских политичких лидера у БиХ и у босанскохерцеговачком политичком животу. Та посебна атмосфера коју хрватски функционери креирају у БиХ и око БиХ изазива очигледну нервозу у бошњачким круговима, упозорава бивши дипломата са дугогодишњим искуством. За затегнуте односе са Мађарима склон је да закључи да су углавном очекивани и то као последица наслеђа прошлости у вези са „Молом“ и „Ином“ и истраге у вези са Жолтом Хернадијем.

Али колико год дипломатски односи Хрватске са суседима били слојевити и комплексни, чињеница је да Хрватску у Бриселу и другим европским центрима све чешће перципирају пре као „траблмејкера“ и извор проблема него као конструктивну европску компоненту, закључује Ивица Маштруко.

Бивша хрватска министарка спољних послова Весна Пусић сматра да је Хрватска на свим странама у дипломатској дефанзиви, иако за то нема разлога. Уверена је да би проблем са Словенијом требало решити избегавањем свађа и на премијерском нивоу.

Извор: СПУТЊИК

Везане вијести:

Ретроспектива Лијепе њихове

Немачки медији: “Усташки поздрав у Јасеновцу мора срушити хрватску владу!”

Све гори односи комшија: Расту тензије између Хрватске и БиХ због моста и Херцег Босне