Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Хаг је оборио хрватску дефиницију рата у СФРЈ

Датум објаве: петак, 7 јуна, 2013
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

У само два дана, пресудама босанскохерцеговачким Хрватима, односно Станишићу и Симатовићу, Хашки трибунал jе потпуно разорио двадесет година старе антисрпске поставке по коjима jе Југославиjа срушена агресиjом Србиjе и Срба

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Прича каже да jе 1993. године Томислав Мерчеп позвао телефоном Анту Нобила, окружног тужиоца – човека коjи jе против њега покренуо и водио поступак због убиjања Срба у Вуковару, Пакрачкоj Пољани, Загребу и стрпао у притвор 16 његових сабораца – да дође на Сљеме (шумовиту планину изнад Загреба) на разговор. Онаj ко jе тада живео у Хрватскоj зна шта jе позив од таквог човека значио. Већина би већ после пола сата збрисала из Хрватске, преко Словениjе или кроз Мађарску, само што даље од Мерчепа. Нобило jе урадио нешто друго; позива jедног приjатеља, пензионисаног полициjског инспектора, обоjица узимаjу пиштоље и крећу на Сљеме, али не путем коjи jе Мерчеп назначио. Дошли су му иза леђа. Оваj ниjе могао да веруjе и понео се као сваки злочинац кад се суочи са храбрим, наоружаним људима; пружио jе руку „да се помире“.

ЈЕДНА РЕСПЕКТАБИЛНА БИОГРАФИЈА За људе коjи нешто више знаjу о Нобилу оваj потез сасвим jе очекиван и логичан; ради се о веома одлучном и храбром човеку, коjи jе био тужилац на суђењу Андриjи Артуковићу, управнику усташког логора „Јасеновац“ изрученом Југославиjи од стране Америке. Артуковић jе 1986. године на процесу у Загребу осуђен на смрт, а Нобило jе у том случаjу бриљирао. На супротноj страни имао jе адвокате, Срђу Поповића из Београда и Силвиjа Дегена из Загреба. Они коjи су пратили суђење и данас тврде да се са њима играо као мачак са црквеним мишевима.
У своjоj богатоj биографиjи Нобило jе уписао и вођење процеса против Фрање Туђмана, браће Веселица, Жељка Ражнатовића Аркана. Пошто jе суд по Туђмановом наређењу, а у изведби Владимира Шекса, пустио из притвора оне Мерчепове монструме, Нобило напушта посао тужиоца и одлази у адвокате. Један jе од наjбољих и наjскупљих на простору бивше Југославиjе. Остаће упамћено да jе у оно тешко Туђманово време у Загребу бесплатно бранио све Србе коjи су му се обратили. Добровољно jе узео предмет деце убиjене породице Зец, ниjе наплатио ни динара, добио таj процес, узевши од хрватске државе приличну суму новца за децу Зец. Био jе репрезентативац Југославиjе у теквандоу, светски вицепрвак у тоj дисциплини борилачких вештина, има маjсторски поjас осмог дана и ниjе му проблем да се и данас потуче, само ако га неко довољно испровоцира. Прошле године су неки момци у Загребу блокирали jедну мирну улицу jер им се играо фудбал. Загрепчани су окретали кола и тражили околне путеве, али не и Нобило, посвађао се са момцима, изашао из кола, испребиjао их, склонио барикаду и наставио пут. Нобило jе рођен 1950. године у Сплиту. Потиче из партизанске породице чиjи су корени на Корчули. Због чега спомињем Анту Нобила?

КУКАЊЕ И ЗАПОМАГАЊЕ У само два дана Хашки трибунал jе донео две одлуке коjе су уздрмале Хрватску, разводњиле сав онаj триjумфализам акумулиран пресудом Теодора Мерона да Готовина и Мерчеп нису криви. Наjпре су шесторица Хрвата из Босне и Херцеговине добила 111 година затвора, уз оцену да су припадали злочиначком подухвату на чиjем челу су били Туђман, Шушак и Бобетко, а потом jе у Хагу донета одлука да Јовица Станишић и Франко Симатовић нису криви ни по jедноj тачки оптужнице. Е, онаj ко те реакциjе ниjе пратио не зна шта су кукњава и запомагање. Навикли да их Запад мази као сиротињско дете Хрвати су хорски, љути на цео свет, закључили да jе све ово гола политика, последица нове позициjе Србиjе стечене политичким заокретом у Београду. Потписали су споразум са Приштином и сада им Запад даjе концесиjе за таj уступак – била jе наjчешћа оцена у Загребу. Анте Нобило jе сведок да ствари стоjе другачиjе. У оним данима опште еуфориjе поводом пуштања на слободу Готовине и Маркача, славља, фешти са пуцањем и певањем широм Хрватске, Нобило jе упозоравао на процес босанскохерцеговачким Хрватима. Сачекаjте – говорио jе – биће великих неугодних изненађења у Хагу. Годину дана пре тога, у jедном интервjуу Нобило jе казао да би Хрватска у случаjу коjи се води против Прлића и осталих могла да добиjе квалификациjу државе агресора, али му нико ниjе веровао. Ових дана не може да се одбрани од позива да процени шансе осуђених босанских Хрвата у жалбеном поступку. И шта каже? Мисли да постоjе одређене могућности да се пресуда делимично преиначи, али напомиње да jе и он изненађен уградњом у пресуду квалификациjе „злочиначки подухват“. „Простудирао сам таj предмет jош пре неколико година, било ми jе jасно да ту нема одбране, да ће Хрватска добити статус државе агресора, али заиста нисам веровао у квалификациjу злочиначког подухвата“, каже данас Нобило.
Шта jе толико погодило Хрватску? Може ли ова пресуда померити ту државу на споредни колосек двадесетак дана пред свечани улазак у Европску униjу? Не може. Хрватска jе обавила све неопходне радње, захваљуjући своjим моћним заштитницима ослобођена jе сваке одговорности за протеривање 450 хиљада Срба, у периоду од 1990. до 1995. године, али jе у великом триjумфализму заборавила да силе коjе владаjу светом понекад, после сукоба на малим просторима, у судовању и етикетирању, знаjу да поделе кривицу. Додуше, jедан познати загребачки политичар констатовао jе да би jедино Хрватска, остане ли пресуда Прлићу и генералима Херцег-Босне, у jугословенском рату могла да понесе етикету државе агресора. Можемо ми Хрвати – казао jе – до миле воље понављати како jе Србиjа агресор, суд у Хагу каже да ниjе, односно да jе кроз ову пресуду jедино Хрватска воjно интервенисала у другоj, самосталноj, међународно признатоj држави, Босни и Херцеговини.
Реалне анализе доносе закључак да ће окончање процеса Јадранку Прлићу и његовим генералима додатно погурати исељавање Хрвата из Босне, да ће ту земљу потпуно очистити од „католичког елемента“. Ниjе далеко од истине, али то се не односи на Западну Херцеговину, тамо живе искључиво Хрвати, у коjоj државе БиХ нема ни у назнакама. Додуше, и Хрвата jе тамо релативно мали броj. Све су то мале општине, простори са тешким условима за живот, потпуно уништеном индустриjом, пољопривредном, сточарством, и људи се траjно покрећу у трагању за лакшим и просперитетниjим животом.

СВЕ ЈЕ РЕЛАТИВИЗОВАНО Ништа мања мука ниjе прилегла у хрватско двориште пошто jе Хашки трибунал ослободио Станишића и Симатовића. Ту службени Загреб ниjе имао ни наjмању дилему; jедино питање односило се на висину казне. За службену и неслужбену Хрватску, за позициjу и опозициjу ова двоjица имали су статус наjоданиjих Милошевићевих људи на терену, узбуњивача Срба западно од Дрине, специjалних агената коjи су Србима делили оружjе и позивали их на устанак. А онда… шок. Шта jе у питању: лоша процена, свесно замагљивање истине или одбрана већ скорелих поставки о рату у Хрватскоj? Ово последње.
Хрватска jе затечена одлукама о коjима jе реч, jер се хрватска дефинициjа рата у Титовоj Југославиjи, сукоба у коjем jе та творевина разваљена на делове, одавно уселила у тамошње уџбенике, као тврдња да jе Хрватска водила одбрамбени, домовински рат, бранећи се од српског агресора. Ствари сада стоjе мало другачиjе; све jе релативизовано и доведено под знак питања, све већи броj хрватских интелектуалаца, углавном млађе доби, дозвољава и дефинициjу коjа каже да се у Хрватскоj одвиjао грађански рат. Или, у строжиjоj вариjанти, оружани сукоб коjи у себи има и елементе грађанског рата. Јавила се и инициjатива да Хрватски сабор поново поведе расправу о рату деведесетих, односно да раниjе донета „Декларациjа о Домовинском рату“ мора на ревизиjу.
Да ли jе све ово случаjно? Коинциденциjа? Хрвати (не рачунаjући Анту Нобила) кажу да ниjе. Сличног су размишљања и у Сараjеву, где одавно живи прича да jе међународна заjедница од почетка на страни Србиjе, да су Бошњаци наjвеће жртве, а да се Хрватима никада више не може веровати. Што се Срба и Србиjе тиче, без обзира на процесе коjи се воде против Караџића и Младића, сви су изгледи да ће на краjу Хашки трибунал, исти онаj о коjем Срби немаjу jедне лепе реч, заувек поставити тачну дефинициjу рата на простору бивше Титове државе. Та дефинициjа jе у ствари српска поставка стара двадесет и више година и гласи – Југославиjа jе нестала у грађанском рату.

Извор: ПЕЧАТ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top