Вулин: Још чекам да ми Готовина каже да није усташа

Александар Вулин

Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе.

To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a Алоjзиjа Степинца, усташким викаром, министар Вулин каже да са своjим хрватским колегом, министром рада, не разговара никада о Јасеновцу и усташама, већ о решавању проблема пензиjа.

– Ја то не везуjем jедно за друго, а надам се да ни они то не чине. Па и jуче и прекjуче смо различито посматрали „Олуjу“, па смо опет сарађивали на државном нивоу. У Србиjи jе сада генерациjа политичара коjи се не стиде да говоре оно што мисли њихов народ. И не мислимо да истина може да вређа било кога. У воjноj акциjи „Олуjа” из Хрватске jе протерано 250.000 Срба, и то jе тужан дан за нас. Да ли ћемо због тога покварити наше односе са Загребом? Не веруjем – каже Вулин.

Да ли су, уз остале стране ам басадоре, у Сремску Рачу позвани и дипломатски представници Хрватске?

Наравно.

Имате ли информациjа о томе хоће ли представници Срба у Хрватскоj учествовати у тамошњем обележавању двадесетогодишњице „Олуjе”?

Колико знам ниjедна релевантна организациjа коjа заступа Србе у Сабору и уопште у политичком животу неће учествовати. Да ли ће неко поjединачно бити тамо, не знам. Уосталом, у чему да учествуjу? У обележавању тога да су им протерани сународници? Коjи то Србин може да уради и ко би то уопште могао да тражи од Срба?

„Јутарњи лист“ прозвао Вас jе Вучићевим „министром за Хрватску”, алудираjући на Ваш говор о кардиналу Степинцу, на комеморациjи у Јадовну, али и изjаве о Анти Готовини. Остаjете ли при изреченом и да ли су то ставови српске владе, већине грађана у Србиjи или Ваши лични?

То нису моjи ставови, то jе историjска истина. Да ли jе Алоjзиjе Степинац одлуком папе Пиjа Дванаестог и уз потпис поглавника Независне државе Хрватске био викар воjске НДХ коjу су чиниле усташе и домобрани? Јесте. И таj уводник , Јутарњег листа“ где ме називаjу тако како ме називаjу то наводи. Али, jа и даље чекам да ми Анте Готовина каже да ниjе усташа. Међутим, десила се jедна занимљива ствар. После моjих изjава, огласили су се хрватска председница, цела влада, министри, домољубиве удруге, друштва књижевника, Каптол… А онда jе Србиjу посетио Ефраим Зуроф и успут рекао да jе Степинац срамота за Римокатоличку цркву, да jе забринут због пораста усташтва, да jе страшан геноцид коjи се десио над Србима у Другом светском рату. Колинда Грабар Китаровић ниjе рекла да jе Зуроф проблем Нетанjахуа. Министар бранитеља Предраг Матић ниjе му рекао да иде да се лечи. Каптол ниjе обjавио саопштење да Зуроф вређа осећања католика. Домољубиве удруге нису затражиле да Зуроф постане „персона нон грата” у Хрватскоj. Значи, када Јевреjин говори, он има право да каже да Степинац ниjе светац и о томе председница и цела хрватска влада ћути. А када Србин говори, онда му се отвори небо и земља. Дакле, у Хрватскоj Србин не сме да каже да Степинац ниjе светац и Србин не сме да говори о усташама.

Ових дана говори се о подизању споменика српским жртвама ратова деведесетих година у Београду, на Ушћу. Каквим подацима о броjу српских жртава за сад располажемо?

Морали бисмо да упоредимо све броjеве, имена, да дамо образложење зашто одређена имена стоjе у корпусу страдалих. Ha краjу, то мора да уради држава, то мора да уради и Српска академиjа наука и уметности.

Можемо ли се надати да ће ускоро доћи време када ћемо о жртвама ратова деведесетих година, без обзира на њихову етничку припадност, моћи да говоримо без дипломатских скандала и позива на линч?

Срби су у протеклим децениjама показали способносг да се суоче са сопственим грешкама, да се суоче са људима коjи су вршили злочине у њихово име. Прве пресуде за злочине у БиХ донете су овде, у Србиjи, пре Хашког трибунала, без притиска међународне заjеднице, у време кад смо били под санкциjама. Већина других народа то ниjе урадила. Њима jе, изгледа, тешко да изађу из своjе улоге праведне борбе и дођу до тога да су у тоj праведноj борби чинили злочине. Колико jама, Јасеноваца, Јадовна, Братунаца jе потребно да би неко, било ко, из било ког народа у окружењу коjи су учествовали у свему томе, рекао: Ја поштуjем српске жртве и извините.

Да ли jе део кривице због тога и на нашоj страни? И сами сте рекли да тек треба да документуjемо српске жртве деведесетих…

Довољно смо ми документовали наша страдања за такав гест. Ми смо можда криви зато што нисмо довољно говорили о томе. Зато што смо сматрали да зарад добрих односа са суседима треба да заборавимо сопствени бол.

Јелена Чалиjа

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 30. jул 2015., стр 7.

Везане виjести:

А. Вулин: Срби у „Олуjи“ бjежали пред усташким генералом …

ВУЛИН: ВОЛИО БИХ ДА МЕ ЗАГРЕБ ДЕМАНТУЈЕ – Jadovno 1941.

ВУЛИН: СТЕПИНАЦ ЈЕ БИО УСТАШКИ ВИКАР – Jadovno 1941.

Олуjа – Jadovno 1941.