Вук у јагњећем аутфиту: Антифашизам у Босни и Херцеговини?

Модерни тзв. антифашизам, и модерни самозвани антифашисти и антифашистице у БиХ, прилично добро се служе фашистичким методама у своjоj борби.

Пише: Борис Радаковић

У Деjтонскоj творевини смо свjедоци непрестаног набацивања фашистичке етикете на све неистомишљенике од стране jедне малоброjне интересне групе, уз већ широко раширено федерално отимање антифашистичких тековина српском народу, те свеинституционално лиjепљење фашистичких и геноцидних етикета истом.

Овдjе се превасходно бавимо овом првом групациjом. Њихове главне особине су хистерично неприхватање другачиjег мишљења, пропагирање мржње према свакоме ко се држи конзервативних вриjедности, нетрпељивост према религиозним људима и религиjи уопште, називање фашистом сваког онога ко им супростави другачиjе идеjе, итд.

Под антифашистичком борбом подразумjеваjу само ону комунистичког партизанског покрета, док остале антифашисте занемаруjу, проглашаваjу за сараднике окупатора или издаjнике народа.

Што се тиче њихове борбе данас, она jе усредсређена на негирање историjских чињеница о комунизму, његовом тоталитаризму, злочинима комуниста, затим тобожњем залагању за грађанско друштво, осуду злочина у протеклом грађанском рату у БиХ, људским правима, итд, итд…

До грађанског друштва величањем урбицидиста

Смjешно звучи чињеница, да се данашњи антифашисти боре за грађанско друштво, када знамо да су комунисти, чим су дошли на власт у Југославиjи, ликвидирали грађански слоj.

На мjесто њих, дошли су подобни „другови“ и тако jе настала „црвена буржоазиjа“. Потомци тих црвених малограђана боре се данас за друштво коjе су њихови идеолошки узори уништили, а у исто вриjеме величаjу „другове“ у црним кожним мантилима.

Све перjанице тзв. „либералног“, „антифашистичког“, „проевропског“ друштва у Србиjи, коjи отворено раде у интересу неприjатеља Србиjе, редом су дjеца или унуци носилаца комунистичке страховладе.

Ту мрачњачку и злочиначку природу своjих предака занемаруjу приликом осуда сличних поступака њихових савременика и оних историjских покрета и личности коjи су наши савременици.

Сви смо ми исти, само су Срби наjгори

Што се тиче осуде за злочине у протеклом рату, антифашисти сва три конститутивна народа, у jедан глас осуђуjу српске злочине у БиХ. Злочини коjе jе неко починио у име Срба треба да се осуде, али то не значи да злочини остала два народа треба да се маргинализуjу и забораве.

Е, сад, чим сте рекли или написали ову реченицу, ви сте са тзв. антифашистима завршили и они сматраjу да имаjу право да вас на наjгрубљи начин вриjеђаjу и тероришу због вашег, у основи помирљивог и неискључивог мишљења.

Наjгоре од свега jесте то, да се чак неке ствари у вези злочина коjе су починили Срби фалсификуjу или не приказуjу у правом свjетлу. Прави примjер тога jесте град Приjедор, коjи се у посљедње вриjеме систематски шиканира, као град геноцида над несрпским становништвом, а у томе, између осталих, своjу ролу играjу и тзв. антифашисти и jеднако тзв. антифашисткиње.

Приjедор и биjеле траке: Младен Стоjановић се врти у гробу

У многим чланцима, документарним филмовима и емисиjама посвећеним случаjу Приjедора, упорно се прећуткуjу многе битне ствари. Прећуткуjе се покушаj споразума Приjедорских власти 1992. године, са околним муслиманским одборима о мирном рjешењу кризе. Напад Муслимана на Приjедор нигдjе се не спомиње.

Говори се о бjелим заставама коjе су несрби морали истицати на своjим кућама, али се прешућуjе да су биjела платна истицали и Срби. Моjа породица, напримjер. Жели се протурити прича, да су муслимански цивили, слично некад Јевреjима, морали носити биjеле траке око руку, што апсолутно ниjе тачно.

Са друге стране, наши антифашисти избjегаваjу да истакну чињеницу, да су Срби, уз Јевреjе, наjвеће жртве фашизма и нацизма на овим просторима, а у омjеру са броjем становника и у Европи.

Традициjа антифашизма код Срба и неких других

Такође се избjегава подвући, да су у огромноj већини Срби били борци против фашизма, како у партизанима тако и у Југословенскоj Воjсци у Отаџбини.

Монструозно jе да и данас већина српске jавности не зна, оно што од хрватске jавности криjу тамошњи антифашисти, чиjа залагања су зачуђуjуће jеднако антисрпска, као и код ових домаћих.

За њих jедан цитирани податак:

Према документима обjављеним након Другог свjетског рата у Зборнику докумената, том V, књига 30, национални састав дивизиjа насталих на тлу Хрватске jе 1942. био:

• Шеста личка дивизиjа – 96% Срба;
• Седма баниjска дивизиjа – 92% Срба
• Осма кордунашка дивизиjа – 95% Срба
• Дванаеста славонска дивизиjа – 85% Срба

Уколико ововиjековни тзв. антифашисти не вjеруjу подацима коjе смо управо навели, навешћемо цитат коjи могу потврдити и британски историчари специjализовани за Черчила, пошто jе њему лично и за вриjеме сусрета у Казерти 1944. друг Тито упутио ове риjечи:

„Морамо овдjе подвући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке воjске и партизанских одреда Југославиjе, од самог почетка па до данас налазе у огромноj већини баш Срби, умjесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, коjе су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих неприjатеља народа.“

Све пада, фашизам код Срба jе „у порасту“

И поред овога, свака подигнута десница неког клинца, коjи у суштини и не зна какво огрешење о своjе претке прави, означава се као растући фашизам код Срба. Чак и антисемитизам!

За све коjи тако мисле, и „антифашисте“ и „фашисте“, ево jедан податак:

Наредба усташког стожарника у Мостару, Ивана Зовка, од 23. jуна 1941. године коjа гласи:

1. „Више од два Србина или Жидова не смиjу се кретати градом заjедно.
2. Жидови или Срби не смиjу уопће заjедно ићи или се дружити
3. Послиjе 8 сати увече Срби и Жидови мораjу бити у своjим кућама.
4. Жидови и Срби при куповању у радњама мораjу чекати да Хрвати подмире своjе потребе, па тек онда да купуjу.
5. Жидови ће куповати само у своjим радњама.
6. Срби и Жидови не смиjу ићи на шеталиште, нити смиjу сjедити на Тргу Слободе.
7. Срби и Жидови не смиjу плесати у jавним локалима.

Сваки прекршаj казниће се наjкраће на лицу мjеста и без изузетка.“

Дакле, за хрватско-муслиманске усташе, Срби и Јевреjи били су исто. Нељуди, коjе ниjе било гриjех убити. Према томе, сваки антисемитизам коjи се приписуjе Србима jе апсурдан, а углавном га приписуjу исти они коjи су огрезли у антисрбизму.

Иако у Мостару постоjе улице са именима jедних од наjмоструозниjих хрватских усташких крвника, а школе у Федерациjи носе имена по муслиманским СС-овцима, на улицама градова у Федерациjи нећете видjети младе активисте и активисткиње „из циjеле БиХ“ у протестноj шетњи против његовања фашизма у њиховим срединама.

По коjа риjеч се чуjе, али чисто ради реда, ето да могу рећи како се они боре против фашизма. Такве акциjе су резервисане искључиво за Републику Српску.

Једначење по звучности и мjесту злочина

На улицама Сараjева, Мостара, Зенице, Тузле и других градова у „већем БиХ ентитету“, нећете видjети протестне колоне младих активиста и активисткиња, како траже да се обиљеже мjеста гдjе су Бошњаци и Хрвати убиjали и мучили своjе комшиjе Србе. Те колоне су тренутно резервисане само за Приjедор, jер само те колоне се финансираjу, ове друге не би се исплатиле.

Млади антифашисти и антифашисткиње, следећи идеjу тзв. „братства и jединства“, опет изjедначаваjу све народе и народности, па и њихове фашизме.

Тако су усташама и балистима jеднаки четници, Дража jе српски Павелић, владика Велимировић ништа бољи ниjе од Степинца, итд. У томе се иде jош дубље, па тако хрватском правашу и оцу домовине Анти Старчевићу, на другоj страни одговара Вук Стефановић Караџић (!?) као „српски хегемониста“.

Сљедећи логику младих и дебело самозваних антифашиста и антифашисткиња, воjвода Добросав Јевђевић, коjи jе уз помоћ италиjанских окупатора бранио херцеговачке Србе од помахниталих хрватско-муслиманских усташа, доводи се у исту раван са нпр. муслиманским усташама из Фазлагића Куле, коjи су 1941. напунили Корићку jаму Србима из села Корита.

Вођа те злочиначке ордиjе, хоџа Мухарем Главинић, соколио jе своjе сљедбенике риjечима: „Данас jе за сваког правог муслимана, усташка пушка наjвећа светиња послиjе Аллаха“.

Дража Михаиловић, коjи jе одликован од савезника и обjављиван на насловницама магазина Таjмс, поистовjећуjе се са Антом Павелићем, а његови „дражиновци“ коjи су по доласку Црвене армиjе у Србиjу, заjедно с њом ослободили неке градове и мjеста, ништа бољи нису од хрватско-муслиманских добровољаца пред Стаљинградом, коjи су jуришали на Црвену армиjу притиснуту на обали Волге.

Тако размишљаjу млади „антифашисти“ и „антифашисткиње“, чиjи однос према истоj тоj Русиjи данас ниjе ни близу онакав какав су имали комунисти чиjе тековине желе да баштине. Данас су они сви редом против Путина, на страни Ангеле Меркел и пjевачица из Пуси Раjота.

Сараjевска раjа из ратног белаjа

Сараjево се види као центар антифашизма у БиХ. Он jе одувjек био мултиетичан и мултиконфесионалан, ни налик „фашистичкоj“ Бањоj Луци. То што Срба у Сараjеву има скоро мање него Кинеза, и што њихове кости и даље леже испод Сараjевских паркова, депониjа и зграда; чекаjући да их неко откопа, не побуђуjе код антифашиста жељу, да бар jедан од њих стане на Башчаршиjу у знак протеста.

Изгледа да jе и то резервисано само за Приjедор.

Антисемитизам, наравно, као и фашизам, никад ниjе био своjствен Сараjлиjама, можда Приjедорчанима, Бањалучанима, Вишеграђанима са све Андрићградом jесте, али никако раjи из Сараjева.

Па, забога, Београд jе први град коjи jе у Другом свjетском рату очишћен од Јевреjа! Без обзира што су таj посао спровеле њемачке окупационе власти, ипак се то приписуjе српским „фашистима“.

Хаjде да видимо шта jе антифашистичка раjа из Сараjева радила далеке 1941. године:

„Сараjево jе привремено, до пораза немачке воjске под Стаљинградом, у зиму 1943, било наjфанатизованиjе нацистичко упориште. Јуриш уличне руље на главну Сефардску синагогу („Темпл“) уследио jе одмах после уласка окупационих трупа. Однели су и бакарни кров. Од десет хиљада Јевреjа, рат jе преживело 1.400. Ликвидациjа jе почела пре почетка холокауста у осталоj Европи.“ – (Милорад Екмечић,“ Дуго кретање између клања и орања“).

…ал’ ти паре не могу, купит’ раjу искрену

Антифашисти и антифашисткиње у БиХ, заборављаjу неке чињенице а што jе jош горе, занемаруjу и стратишта на коjима су фашисти убиjали Србе, Јевреjе и антифашисте.

Тако данас, више се зна о Сребреници, него о Јадовну, Томашица се у медиjима спомиње скоро сваки дан, а шта оно би Слана на острву Пагу? Да не спомињемо Кравице, Сиjековац, Возућу… Па, побогу, за то су Срби сами криви, или као што каже Хелсиншки одбор за људска права из Београда то jе „жалосна чињеница али не и злочин“.

Али нећемо им замjерити. Они се баве људским правима, а ми овдjе говоримо о Србима.

Кад сагледамо данашњи антифашизам у БиХ, боље jе да нас називаjу фашистима jер смо нпр. рекли да лажу везано за биjеле траке у Приjедору, него да нас стављаjу у исти кош са антифашистима, коjи послиjе риjечи Јасеновац ставе смаjлиjа.