Oni koji su osmislili proslavu zločina pretrpeli su težak poraz i poniženje nedolaskom onih koje su smatrali prijateljima iz 1995. ne shvatajući da se u međuvremenu štošta promenilo
Borislav Komad
TREBALO je da prođu pune dve decenije pa da Vašington, London, Pariz i Berlin, istina na indirektan način, priznaju da su 1995. učestvovali u jednom od najstrašnijih zločina prema srpskom narodu u Hrvatskoj, kada je pobijeno bezmalo tri hiljade ljudi, proterano oko četvrt miliona pravoslavaca, opljačkano i spaljeno na stotine sela u zločinačkom, cinično nazvanom „domovinskom ratu“.
Odbijanjem da prisustvuju „proslavi“ 4. avgusta u Zagrebu, a dan kasnije u Kninu, slanjem svojih naoružanih soldata da cokulama paradiraju što bi bilo ništa drugo nego naklon zločinu nad zločinima, zapadni velikani shvatili su (bolje ikad nego nikad), da izbegnu kad-tad, sud istorije da su bili i direktni, i indirektni saučesnici nečega što se ne može opravdati, iako im čast i dostojanstvo nikad nisu bili jača strana.
Odmah posle neprihvatanja njihovog dolaska u Hrvatsku, „spontano“ su to učinile Mađarska i Slovenija, a biće, verovatno, i drugih trabanata zapadnog sveta (čitati članica NATO) koji se neće pridružiti, iako su na vreme i ljubazno pozvani da saučestvuju u „svečanom trijumfu“, zločinaca nad nevinim žrtvama.
Savest, iako je svi nemaju bar pred Bogom, ako u njega veruju, ipak dođe da naplati svoje, baš kao i đavo kad počne isplata.
Oni koji su osmislili proslavu zločina, sve u svemu, pretrpeli su težak poraz i poniženje nedolaskom onih koje su smatrali prijateljima iz 1995. ne shvatajući da se u međuvremenu štošta promenilo na geopolitičkoj karti sveta, a nasilnicima ne ide u korist.
Uz sva neoprostiva zlodela koja su napravili od početka ratnih pohoda protiv neistovernika, dodali su, najavom proslavom „Bljeska“ i „Oluje“ da nisu dorasle ni elementarnom protokolu kad su, punih mesec dana, naivno računajući u nepromenljivost stavova svojih ratnih zaštitnika i njihovih interesa, na sva zvona oglašavali koga su sve pozvali u goste, a da nisu imali povratnu informaciju da li će oni zaista i doći.
Najveću grešku, međutim, napravili su vrhovnici iz zagrebačkog Antovčaka, sedišta nekadašnjeg poglavnika Ante Pavelića, pa do sadašnje „poglavnice“, gospođe Kitarović (devojačko Grabar), nisu shvatili već poodavno potvrđenu i overenu istorijsku istinu da je mnogo veći rizik biti zapadni (čitati američki) „prijatelj“ nego njihov čak i zakleti neprijatelj!
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
BRISEL DA ZAUSTAVI PROSLAVLjANjE „OLUJE“ – Jadovno 1941.
KARAMARKO: 5. AVGUSTA SLOMLjENA „VELIKA SRBIJA“
Program obilježavanja 20. godišnjice stradanja Srba u „Oluji …
SLOVENCI NEĆE NA PROSLAVU „OLUJE“ – Jadovno 1941.