Vrednost uzurpirane imovine Srba na KiM 50 milijardi evra

Na Kosovu i Metohiji od juna 1999. godine do danas uništeno je preko 20.000 srpskih kuća, vrednost uzurpirane imovine Srba procenjuje na preko 50 milijardi evra, a uzurpira se i državna svojina Republike Srbije, pre svega kroz nezakonite privatizacije, izjavio je pomoćnik ministra za KiM Branislav Ristić.

„Više od milion katastarskih jedinica (obradivo zemljište, livade i šume) u vlasništvu Srba, uzurpirano je. Vrednost ove imovine procenjuje se na preko 50 milijardi evra. Važno je istaći da katastarski 58 odsto celokupnog zemljišta na teritoriji KiM pripada vlasnicima Srbima,” rekao je Ristić.

On je precizirao da je samo tokom martovskog nasilja na KiM 2004. uništeno 935 kuća i 10 društvenih objekata, od kojih je najveći broj povratničkih, odnosno kuća koje su rekonstruisane fondovima međunarodne zajednice.

Od dolaska međunarodne misije na prostor Kosova i Metohije, nepokretna imovina Srba i pripadnika nacionalnih manjina je predmet masovne uzurpacije i uništavanja od strane albanske zajednice, rekao je Ristić, navodeći da je paljenje dve povratničke kuće u opštini Klina početkom juna, najsvežiji primer za to.

Ristić je napomenuo da je pred tzv. kosovskom agencijom za imovinu inicirano 41.300 postupaka za povraćaj uzurpiranog zemljišta a da je tzv. agencija donela odluku u 31.517 slučajeva, ali da ne postoje zvanični podaci koliko je odluka implementirano, odnosno koliko je vlasnika efektivno uvedeno u posed.

Prema njegovim rečima, tzv. privremenim pravosudnim institucijama na KiM podneto je preko 18.000 tužbi za naknadu štete, koje se ne procesiraju, za štetu koja je najvećim delom nastala tokom 1999. godine.

„Obrada zahteva za nadoknadu štete za kuće koje su pripadale srpskom i nealbanskom stanovništvu, a koje su uništene nakon dolaska UNMIK-a i Kfora na Kosovo i Metohiju 1999. godine, i tokom martovskih pogroma 2004. godine, smatra se neadekvatnom“ rekao je Ristić.

Pomoćnik ministra za KiM je dodao da u ovakvoj situaciji u kojoj se UNMIK i Kfor pozivaju na imunitet, a tzv. privremene institucije nisu efektivno vršile vlast, lica čija je imovina uništena ostaju bez pravne zaštite i mogućnosti naknade štete.

Ristić je podsetio da se u ovom trenutku od lica kojima je imovina uništena traži plaćanje sudskih troškova za inicirane predmeta, a u protivnom se iznos pretvara u zatvorske dane, bez obzira što se stranke pozivaju na tzv. siromaško pravo.

Sporovi oko nezakonito uzurpirane imovine na KiM su, najpre, bili u nadležnosti sudova, odnosno Direkcije za stambena i imovinska pitanja i Komisije za stambene i imovinske zahteve.

U toku trajanja njihovog mandata podneto je ukupno 29.160 zahteva, od kojih je oko 18.000 rešeno. Od ovog broja manje od 30 odsto vlasnika faktički je preuzelo državinu nad imovinom, dok je preko 10.000 zahteva odbačeno zbog nenadležnosti.

Ristić je istakao i da se kontinuirano krše imovinska prava Republike Srbije nezakonitim otuđivanjem imovine u njenom vlasništvu, kroz proces privatizacije koji sprovode privremene institucije, a u skladu sa zakonima donetim od strane tzv. kosovske skupštine.

U državnoj svojini Republike Srbije na KiM nalazi se oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih zgrada, 4.000 kvadrata objekata za posebne namene i još oko 750.000 kvadrata drugih građevinskih objekata, rekao je Ristić.

On je napomenuo da Fond za razvoj Srbije ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na Kosovu i Metohiji u vrednosti od oko 140 miliona evra, a potraživanja van Kosova i Metohije prema preduzećima sa Kosova i Metohije iznose više od 190 miliona evra.

„Imovina 1.358 preduzeća sa Kosova i Metohije, čija se privatizacija privodi kraju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Samo imovina Elektroprivrede Srbije u južnoj pokrajini procenjuje se na tri milijarde evra“ rekao je Ristić.

Knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije na Kosovu i Metohiji, infrastruktura i vozna sredstva, premašuje 200 miliona evra, kazao je Ristić i dodao da se na KiM nalazi takođe 15,7 milijardi tona uglja lignita slabijeg kvaliteta, ali koji može da se eksploatiše dva veka.

„Rezerve cinka i olova iznose oko 46 miliona tona, magnezita osam miliona tona, boksita više od 1,6 miliona tona, a značajni su i izvori vode, ležišta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poljoprivrednog zemljišta“ rekao je pomoćnik ministra.

„Vojna imovina sa nepokretnostima i zemljištem, računajući i vojni aerodrom kod Prištine, procenjuje se na 95 miliona evra“ rekao je Ristić.

Posebno težak problem je sa prodajom poljoprivrednih kombinata i zadruga u čijem se sastavu nalaze i veliki kompleksi obradivog zemljišta koje je nacionalizovano nakon Drugog svetskog rata vlasnicima srpske nacionalnosti. „Ovo zemljište se dodeljuje kupcima albanske nacionalnosti, iako su nakon 1991. godine opštine donosile rešenja o povraćaju zemljišta privatnim vlasnicima u skladu sa Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta iz 1991. godine. Kosovska poverenička agencija nije priznavala ova rešenja, već je zemljište tretirala kao društveno”, rekao je Ristić.

Što se tiče imovina Srpske pravoslavne crkve na KiM, prema rečima Ristića, posle Drugog svetskog rata crkvi je oduzeto je 5.255,5 hektara zemljišta (manastiru Devič 3.077 hektara, Pećkoj patrijaršiji 846 hektara, Visokim Dečanima, 728 hektara, manastiru Draganac 207 hektara i Gračanici 100 hektara).

Manastiru Visoki Dečani je 1997. godine vraćeno 13 hektara, 25 ari i 32 kvadrata, što je bilo nekadašnje vlasništvo SPC.

Veći deo oduzetog zemljišta SPC se i dalje u katastru na KiM vodi kao društveno, tako da postoji realna opasnost da se kroz proces privatizacije, koju sprovode privremene institucije sistema, ovo zemljište nezakonito otuđi, upozorio je Ristić.

Izvor: srbel