Војвода Петар Бојовић: Слуга отаџбине из шест ратова

Медиjа центар “Одбрана” обjавио књигу Божидара Јововића “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде”. На сасвим нов начин аутор у делу говори о животу, ратничком путу и заслугама чувеног воjсковође

Генерал Петар Боjовић прати престолонаследника Александра Карађорђевића на Јелаку, 1918. године

НА дуго заборављене заслуге и воjничко умеће наjмлађег српског воjводе с краjа 19. и почетком 20. века Петра Боjовића (1858-1945), учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио jе Божидар М. Јововић, сабираjући међу корице књиге многоброjна документа, али и критичке осврте и одговоре на дилеме.
Књигу “Воjвода Петар Боjовић између похвале и покуде” обjавио jе Медиjа центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи наставник у систему воjног школства, ниjе jе дочекао – умро jе десетак дана пре изласка из штампе.

– Васпитан у породици у коjоj су замирали последњи дамари сеоске задруге, воjвода Боjовић jе понио у себи ону приjатну топлину домаћег огњишта, коjа ублажава и потуљуjе дрскост и наметљивост, потребну сваком ратнику. Он jе воjничке законе поштовао до светости, искључуjући могућност припадништва било каквом удружењу или странци… Воjнички позив за њега jе био завештање воjсци, а држава му jе значила олтар и светилиште – пише Јововић, сликаjући карактерне црте воjсковође.

Поред сведочења о младости и одрастању, наjвећи броj међу готово 600 страна посвећен jе воjничкоj служби од 46 година и свему што jе воjвода, родом из Мишевића, на Златару, чинио за српски народ и воjску у преломним временима историjе. Аутор иде и трагом Боjовићеве Прве армиjе од Куманова 1912. до пробоjа Солунског фронта у jесен 1918. године, подсећа на страшну 1915. годину, одбрану Косова, мучно повлачење преко Албаниjе, голготу… Јововић не заобилази ни стање српске нациjе, пишући о вртлозима политичких обрачуна, похвалама и покудама Боjовића, одбрани од љубоморних официра и дволичних страначких политичара. На краjу, осврћући се на трагичну судбину српске младости, државе и воjводине породице (остао без потомака), Јововић подсећа да jе стари воjвода, добродушни слуга отаџбине, доживео да буде роб неприjатељу против кога се храбро и здушно борио. Кад jе и њих испратио, дошли су ослободиоци да га презру и понизе.

– Аутор jе водио рачуна о обjективности извора, укрштао jе податке, коментарисао, потврђивао, оповргавао и увек за то утврђивао разлоге због коjих се то дешавало – оцењуjе рецензент књиге генерал-маjор проф. др Митар Ковач. – Јововић на сасвим другачиjи начин говори о животу и делу воjводе Боjовића, неправедно запостављене велике историjске личности. Овом књигом ће се, макар мало, умањити неправда.

Велики део воjничких заслуга воjводе Боjовића оспорава се претераном сервилношћу и послушношћу према престолонаседнику Александру Карађорђевићу. То се, како наводи рецензент Ковач, наjбоље види у организовању Солунског процеса, у коме jе осуђен Драгутин Димитриjевић Апис, вођа Црне руке и Маjског преврата. н

Генерал Петар Боjовић

ПОДРШКА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ

ИЗ кућног притвора у Београду, у 84. години, воjвода Боjовић jе 10. децембра 1942. године, у писму армиjском ђенералу Дражи Михаиловићу, подржавао Југословенску воjску у отаџбини:

“…Сазнањем да сте Ви, драги Србине и ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога места одакле jе моj ратни друг Живоjин Мишић започео, пре двадесет и осам година, и протерао неприjатеља из наше отаџбине, изазвало jе у мени велику радост и до максимума поjачало жељу за личним учешћем у данашњоj борби. У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу овог великог дела нациjе, jа сам Вам, драги и велики сине српског рода, ставио на располагање моjе име и моjу децу уз очински поздрав и воjничку заповест: НАПРЕД У ПОБЕДУ, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ” – написао jе, поред осталог, остарели ратник.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Први свjетски рат – Jadovno 1941.