Војни позиви не зову у рат

Из Министарства одбране поручују грађанима да нема места бризи поводом слања позива, није реч о мобилизацији нити о најави ратног стања: Грађани немају разлога за страх, то је уобичајена пракса

Позиви регионалних центара Министарства одбране, који ових дана стижу на адресе војних обвезника или њихових радних места, не значе припреме за рат, већ су део редовног посла ажурирања спискова и саопштавања ратних распореда.

Бригу, па и панику, запослених у појединим државним установама и предузећима изазвали су дописи некадашњих војних одсека у којима се обавештавају о обавезама у случају рата.

– Био сам шокиран када ме је шеф одељења позвао и дао ми да потпишем решење у коме је наведено шта сам дужан да урадим ако се зарати – каже М. С., запослен у једном од београдских здравствених центара. – Војни рок нисам служио нити сам икада имао везе са војском. Речено ми је да папир морам да преузмем, јер то прописује закон.

У Министарству одбране објашњавају да поделе решења са наведеним обавезама грађана нису у вези са политичком ситуацијом нити су најава ванредног стања или припрема за мобилизацију. То су, како наводе, уобичајени послови органа задужених за обавезе одбране.

– Део грађана Србије подлеже радној обавези, што значи да су током ванредног или ратног стања дужни да обављају одређене задатке на својим радним местима – објашњавају у Министарству одбране. – У Србији се већ две године примењује План одбране који тачно прописује шта ко треба да ради. Органи Министарства одбране дужни су да ажурирају спискове предузећа и запослених који су дужни да се одазову на позив државе.

РЕЗЕРВА

Војничку униформу у случају рата може да обуче око 1,7 милиона грађана Србије. Овај строј резервиста чине сви способни грађани који су прошли војну обуку и заведени су у војну евиденцију.

Задатак да производе робу или пружају услуге и у случају ратног или ванредног стања има око 1.200 привредних друштава у Србији. У случају да оружје проговори, њихов задатак ће бити снабдевање одређене војне јединице, полиције или другог субјекта одбране. Према овом документу, свако предузеће мора да има сопствени план снабдевања или пружања помоћи одређеном субјекту одбране у случају рата.

– Разлога за страх немају ни момци старији од 30 година, који добијају решења о превођењу у резервни састав – напомињу у Министарству одбране. – Позиви за служење у резерви не треба никога да плаше, јер је реч о законској обавези која се редовно спроводи. Иако је служење војног рока обустављено, сваки грађанин има два задатка везана за одбрану земље – да се упише у војну евиденцију (са 18 година) и да служи у резервном саставу (почев од навршене 30. године живота).

У Министарству одбране подсећају и да закон предвиђа и санкције за особе које се не одазову увођењу у војну евиденцију или одбију служење у резервном саставу.

И ЏИПОВИ У СТРОЈ

У евиденцији Министарства одбране налази се и више од 50.000 покретних ствари у поседу грађана, које у случају рата могу да буду мобилисане. Ратни распоред, поред војних обвезника, имају и аутомобили, камиони, грађевинске машине, авиони… Половина од пописаних средстава распоређена је у ратне јединице и позадину, док је остатак – у резерви.

Према важећем закону, под ратну команду могу да дођу и специјална возила, уређаји везе, пумпе за воду, као и опрема за снимање… Обавезу да имовину ставе на располагање имају и власници лука и пристаништа, аеродрома, хангара, складишта…

Аутор: Р. ДРАГОВИЋ

Извор: НОВОСТИ