Владимир Путин: Тешко је рећи да ли би ми добили рат да за воланом није био Стаљин…

Председник Русије о Минхенском споразуму, Пакту Молотов – Рибентроп и Великом Отаџбинском рату…

5. новембра 2014. године, у музеју савремене историје Русије одржан је сусрет шефа руске држаев Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштава прес-служба Кремља.

У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института.

Током сусрета покренута је тема историје Русије у ХХ веку.

“А што се тиче ХХ века – истакао је Владимир Путин – за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога исполитизованог, чак још увек нисмо све ране зацелили, посебно када је реч о грађанском рату, сукобу црвених и белих. Но, упркос свему ми се у томе морамо разабрати, треба тежити максималној објективности и несумњиво је потребно знати нашу ближу прошлост”.

“Ове године ми смо много говорили о Првом светском рату и ја мислим да су се веома правилно и прилично објективно преносиле информације о Првом светском рату – изјавио је Председник. – практично смо ми вратили имена многих заборављених хероја, дали смо нове, доста објективне оцене догађајима који су се тада дешавали и резултату који је био трагичан за Русију. А зашто је он био такав? Откуд је дошао пораз, јер нас нико на фронту није победио? Нас су растурили изнутра, ето шта се десило. Русија је себе прогласила побеђеном. Коме? Земљи која је сама изгубила рат. То је све својеврсна глупост. По мом мишљењу то је уникалан ситуација у историји. Изгубљене су огромне територије, ништа се није добило, само колосалне жртве и то је све. То ми такође морамо знати, да су зарад неких политичких разлога у суштини почињени тако колосални губици. Ја чак нисам уверен да ли смо успели у потпуности их обновити”.

“Да – наставио је он – ми смо добили рат против Наполеона, у Другом светском рату смо изашли као победници. Такође, вероватно ни то није било случајно, јер они који су учествовали у Првом светском рату, у суштини су руководили и борбеним дејствима, фронтовима и Генералштабом. Ко је тим руководио? Војни стручњаци који су ратовали у Првом светском рату. појавили су се, наравно, и нови командири, потпуно, што би се рекло нова генерација, посебно после репресија из 1937. године. Но, на првом месту то су ипак били војни стручњаци, који су притом изашли из огња Првог светског рата. Одређену улогу одиграла је и жестина, па можда и жестокост власти”.

“Може се наравно сада спорити и могу се давати политичке оцене. Просто је тешко рећи да ли смо ми могли добити тај рат да власт није била тако жестока, него да је била онаква као при Николају II. Последице тога биле би просто катастрофалне. Једноставно, радило се о физичком истребљењу словенских народа, не само руског, него и многих других народа, Јевреја, Цигана, Пољака. То јест, ако би то на неке теразије ставили, питање је на коју би се страну окренуо тас. Потребно је изучавати и давати оцене, но, оне морају бити максимално објективне”.

“Да ли је потребно бавити се тиме? Наравно – потребно је – уверен је шеф државе. – Ја сам поменуо Први светски рат. У нас ће 2017. године бити стогодишњица, неко ће рећи Велике Октобарске револуције, а неко ће говорити о октобарском преврату. Но, у сваком случају, тај догађај од пре скоро сто година, се десио, и то захтева објективну, дубоку, професионалну, свестрану оцену. И следеће године је такође јубилеј завршетка Другог светског рата. Наравно, било је много догађаја тешких и крвавих, на жалост, али ми морамо, наравно, знати кроз шта смо прошли и ми смо обавезни то знати”.

Приликом сусрета такође је била дотакнута и тема догађаја који су претходили Другом светском рату.

Владимир Путин је подвукао да је неопходно студиозно изучавати тај период, као и све друге. “Зашто? Тај период такође није неинтересантан – сматра он. – зато што је уочи 1938. године био тај такозвани Минхенски споразум. А шта је он представљао? Прећуткују га, између осталих и ваше колеге из западних земаља. Ето, стигао је Чемберлен, махнуо папиром и рекао: “Ја сам вам донео мир”, пошто се вратио у Лондон после преговора. На шта је Черчил, мислим у неком уском кругу људи, изјавио: “Добро, то је све, сад је рат неизбежан”. Зато што је споразум са агресором у лику хитлеровске Немачке, очигледно водио ка будућем крупном војном сукобу, и неки људи су то схватали. То што се догађало уочи Другог светског рата би такође морало бити свестрано дубоко истражено. Или на пример, све до сада се споре поводом пакта Молотов-Рибентроп и оптужују Совјетски Савез због тога што је он поделио Пољску. А шта је урадила сама Пољска када су Немци ушли у Чехословачку? Узела је део Чехословачке. Тако да је она сама то урадила. А потом је добила узвратну лоптицу и десило се то исто”.

“Ја сада овде не желим никога да оптужујем, но, озбиљна истраживања морају показати да су тада били такви методи спољне политике. Совјетски Савез је потписао споразум о ненападању са немачком. Кажу: “Ух, то је јако лоше”. А шта је ту лоше ако СССР није желео да ратује, шта ту има лоше? – поставља питање Врховни командант. – То је прво, а друго, чак и знајући да је рат неизбежан, сматрајући да је он могућ, Совјетском Савезу је, као крв из носа, било потребно време да модернизује своју армију. Било је неопходно поставити нови систем наоружања. Сваки месец је био значајан, јер се количина лансирних система који су звали “Каћуша” или тенкова Т-34, бројала у јединицама у совјетској армији, а требало их је хиљаде. Сваки дан је био значајан. Зато олако расуђивање, брбљање на тај рачун на политичком нивоу, можда има смисла да би се обрадило друштвено мњење, но, томе се морају супротставити озбиљна, дубока и објективна истраживања”.

“Што се тиче улоге СССР-а и наших савезника у Другом светском рату, све је то такође изузетно важна ствар. Не може се негирати изузетан допринос савезника у победи над нацистичком Немачком – уверен је председник. Но, треба упоредити жртве које су принете на тај олтар заједничке победе, напоре, значај. А ради тога је неопходно једноставно неке ствари поставити на место, колико је било немачких дивизија на Источном фронту и колико на Западном. Све ће одмах постати јасно. Потребно је једноставно још једном то рећи, поновити, прорачунати. Но, ради тога је, наравно, потребно радити у архивима. Колико је било жртава, колико је погинуло људи у Великој Британији у Другом светском рату? Колико, 350 хиљада? А у САД негде око пола милиона, ту негде између 350 хиљада и пола милиона, и то је све. Да, то је веома много, то је ужасно, но то није 25 милиона, схватате, жртава које је понео Совјетски Савез. Треба просто о томе говорити, нама су потребна, наравно, добра, дубока истраживања”.

“Веома је интересантно показати реалне догађаје Првог светског рата. То је изузетно важно да би се схватила узајамна веза међу народима, земљама, владама. Јер су заиста савезници играли, они су међусобно конкурисали, али су и у пас увек играли, помагали једни другима. На пример, сви су рачунали тада, говорили, и сада нико не пориче, да је Русија својим наступом спасила Париз. Треба одати признање савезницима да су 1915. године, када је руска армија трпела поразе, савезници скупили и почели офанзивна дејства по цену огромних губитака, не добивши резултата, но, истина је да су то они урадили. И ето, о свему томе, наравно, треба говорити, потребно је истраживати” – закључио је Владимир Путин.

Превод ФСК са руског: 

Извор: Фонд стратешке културе