Владимир Путин иде путем Константина Великог

Данас, када се уз помоћ финансиjске кризе и „обоjених“ револуциjа разара светски поредак формиран на Јалти и Потсдаму постаjе очигледно да jе Запад за коначни слом старог и успостављање новог светског поретка спреман да започне нови светских рат, великих размера. Међутим, као и увек, плановима Запада смета „непредвидива“ Русиjа коjу сада по вољи Божиjоj представља Владимир Владимирович Путин. Зато се Русиjа као jедан од гаранта Јалте и Потсдама данас подвргава невиђеном притиску западних „партнера“ и њихових наjамника коjима jе постало тесно да живе у „стаљиновим“ границама након Другог светског рата. Ако сада Путин не издржи, кренуће колосални рат у коме ће териториjа историjске Русиjе (руске и совjетске империjе) бити за Запад jедан од главних трофеjа. Чак jе и опрезна Кина почела да се отворено припрема за рат. 7. децембра jе, например, у кинеским новинама обjављена изjава председника Народне републике Кине Ху Цинтаоа у коме jе он издао наређење кинеском министарству одбране: „Припремати се за рат“.

Између осталог, да Запад почиње да се припрема за рат пажљивим посматрачима постало jе jасно када jе покренуто „катинско питање“ и питање „дестаљинизациjе“. Кампања за „дестаљинизациjу“ у геополитичким плановима Запада представља удобни инструмент коjи омогућава постављање читавог низа питања многим државама Евроазиjе jер jе њихове границе одређивао „комунистички злочинац“ Стаљин.

Стаљин jе, како се испоставило, утврдио не само пакт Рибентроп-Молотов, већ и границе многих држава након рата, између осталог и оне коjе данас, благо речено, нису баш приjатељски расположене према Русиjи. На пример, Пољска, Чешка, Украjина такође, Белорусиjа, Литваниjа, Израел, Кореjа, Кина. Зато светска закулиса и не жели да пусти Путина да дође на власт jер се он од стране „прогресивних сила“ Запада доживљава као наследник Стаљина у назирућоj геополитичкоj подели света. А такође и као препрека за прерасподелу света у корист Запада. Запуштени процес „дестаљинизациjе“ може имати као последицу такав експлозивни геополитички талас коjи ће просто избрисати многе државе створене након Другог рата, посебно државе у чиjем стварању jе учествовао Стаљин.

Русиjа треба само вешто да искористи „дестаљинизациjу“ као реални фактор геополитике и полугу притиска у спољашњоj политици да би опоменула наше суседе од коjих су многи „стаљинови птићи“, што значи да су jако рањиве у геополитичким играма моћника овога света. На таj начин „дестаљинизациjа“ може да буде од користи Русиjи. А jедино jе В.В. Путин у стању да то умешно уради.

Да би сачували своjу териториjалну целовитост многи наши суседи ће бити принуђени да уђу у Евроазиjски Савез. Остале, коjе у Савез Путин неће звати биће принуђени да одржаваjу наjприjатељскиjе односе са Савезом као гарантом њихове териториjалне целовитости. Зато се на Путина нада цео Исток и цела Азиjа. Чак многи у Источноj Европи гледаjу на њега са надом. Управо зато jе идеjа Евроазиjског Савеза коjу jе обjавио Путин „разбеснела“ Запад коjи ево већ седму децениjу након рата не може да успостави светску државу због „руског медведа“. На Западу би желели да виде Русиjу само као мост коjи спаjа Запад и Исток, коjи би у случаjу рата лако могао да се поруши. Идеjа моста се, узгред речено, допада нашоj елити коjа одавно покушава да буде чамац између Запада и Истока. Значаjно jе да jе Путин исправио наjистакнутиjег представника наше елите Никиту Михалкова, коjи jе недавно изнео западну идеjу Русиjе као моста, рекавши: „Русиjа ниjе мост, већ самостална држава“. А самосталне, самодовољне државе, као што знамо, могу бити само империjе, никако не републике или кнежевине.

Да би Евроазиjски Савез траjао много више од СССР-а, Путин треба да узме у обзир све грешке и промашаjе приликом стварања СССР-а. Главно што ниjе био у стању да учини Стаљин jе да оjача СССР хришћанским духовним спонама. Истина, у то време ниjе било могуће то учинити, jер jе наш народ тада постао безуман и многи су се одрекли Бога, посебно међу онима на власти. „Рече безумник у срцу свом: Нема Бога“ (Пс. 14:1). Зато jе Стаљин и био принуђен да у септембру 1943. године митрополиту Сергиjу при успостављању патриjаршиjе каже: „Владико, то jе сада све што jа могу за Вас да учиним“. Након Стаљинове смрти отпочео jе нови талас безбожности коjи jе и коначно уништио Совjетски Савез.

У изградњи Евроазиjског Савеза Путин ће, разуме се, користити совjетско и царско искуство стварања империjе. Међутим, посебно важно и потребно сада може да буде, колико год то чудно звучало, искуство Равноапостолног Константина приликом стварања Новог Рима – Константинопоља.Равноапостолни Константин Велики Јер Русиjа jе, као што jе познато, духовна наследница Византиjе или, како jе прихваћено да се каже, Трећи Рим. У време Константина Великог стари Рим се нашао у тешком положаjу, будући преплављен емигрантима са истока и нападан од стране варвара са севера. У тим условима, Император jе уз помоћ шаке хришћана био у стању да преломи ситуациjу, покоривши и христиjанизовавши Исток, након чега jе већ могао да се одупре и до тог времена већ варварскоj Европи.

Мислим да jе план стварања Евроазиjског Савеза коjи jе Путин изнео – план стварања тог самог Трећег Рима коjи чекамо, по слици и прилици Рима Равноапостолног Константина. Мислим да ни Московско царство, ни Руска империjа нису због историjских околности могли да у потпуности откриjу идеjу Трећег Рима, jер се у то време jош увек ниjе пробудио и покренуо Исток. Па ни Русиjа ниjе отишла на своjу Голготу. Подсетимо да jе владавини Равноапостолног Константина претходила епоха наjсуровиjих прогона хришћана. Други Рим jе био утврђен управо мученичком крвљу.

Идеjа Трећег Рима jе проповед Јеванђеља у целом свету и заштита православних вредности у целом свету, а не аутархиjа како тумаче неки. Стварање Евроазиjског Савеза треба да помогне нашоj Цркви да проповеда Јеванђеље народима, пре свега народима Истока. Сама по себи, Рускоj Цркви такав задатак jе превелик. Потребан jоj jе савезник у држави, и то не мање моћан од Рима из Константиновог времена. Данас, када се захваљуjући прогресу и глобализму Исток пробудио, када почиње нове миграциjе народа налик на времена Хуна, Господ кроз таj исти прогрес и глобализам показуjе људима да у саблазнима потрошачког друштва нема среће.

Извор: dverisrpskе