Praunuk Miloša Savčića, pred vraćanje velike imovine. Josip Broz bacio oko na vilu još pre rata, kad je dolazio kod Ribnikara
Među imovinom o čijem će vraćanju ove godine odlučivati Agencija za restituciju jesu i nekretnine čuvenog industrijalca, inženjera, predratnog ministra građevine i gradonačelnika Beograda, svojevremeno jednog od najbogatijih ljudi Evrope – Miloša Savčića. Na spisku koji broji na desetine nekretnina nalaze se i plac i vila u Užičkoj 15, gde je, između ostalog, danas Kuća cveća, sa grobovima Josipa Broza Tita i Jovanke Broz.
– Tito je bacio oko na tu kuću još sredinom tridesetih godina prošlog veka, kada je dolazio na ilegalne sastanke sa Kočom Popovićem, Mošom Pijadom i ostalima, u Ribnikarevu kuću na kraju tadašnje Rumunske, današnje Užičke ulice – kaže Savčićev praunuk Vladimir Lešić, inače predsednik Udruženja „Srpska liga“, koje okuplja stare vlasnike. – Naša vila bila je prekoputa kuće Stojana Protića, dede Milana St. Protića. Tetka je iz dvorišta čula Tita kada je rekao Jari Ribnikar, dok su šetali ruku pod ruku i zaustavili se kod Protićeve vile: „Vidite ovu kuću preko puta. Tu ću živeti“.
Savčićevi su prvi pripadnici srpske elite koji su se naselili na Dedinju. Milan Savčić kupio je plac među vinogradima i sazidao dve vile – jednu za sebe, a drugu za kćerku Jelicu, udatu za čuvenog arhitektu Aleksandra Acovića. Dedina vila oštećena je u bombardovanju, a u ovu drugu prvo se uselio Aleksandar Ler, čovek koji je komandovao Luftvafeom tokom bombardovanja Beograda, a zatim i Franc Nojhauzen, generalni opunomoćenik za privredu na Teritoriji vojnoupravnog komandanta Srbije.
Porodice Savčić i Acović izbačene su 17. aprila 1941. iz svih svojih vila i stanova i nikada više nisu ušli u njihov posed. Bili su među prvih 100 talaca, uglavnom članova porodica uglednih i bogatih Srba (na primer porodica Veljković ili Vlade Ilića) koji su se našli na Starom sajmištu, pre nego što je postao Jevrejski logor Zemun. Miloš Savčić je preminuo prve ratne godine.
ODBIO AJFELA
Miloš Savčić je izgradio beogradski vodovod i kanalizaciju. Prvi je počeo u Srbiji da gradi od armiranog betona. Kao čuvenog minhenskog đaka, Gistav Ajfel zvao ga je da zajedno grade toranj u Parizu. On se, međutim, opredelio za povratak u Srbiju.
Posle rata, u vilu u Užičkoj 15 uselio se Tito, a na mestu gde je bila energana za toplu vodu, koja je srušena, kako kaže Lešić, po Jovankinom nalogu, kasnije je podignuta Kuća cveća. U vilu se 1997. useljavaju tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković. Zdanje je ozbiljno oštećeno u NATO bombardovanju, dve godine kasnije, ali je naknadno obnovljeno.
Samo na Dedinju porodica potražuje desetak vila, od čega pet u Užičkoj. Na Starom gradu im je oduzeto 14 zgrada.
– Sve vile bile su izuzetno moderne za ono doba, imale su podno grejanje, liftove, energane za zagrevanje vode za grejanje i kupanje… Potražujemo i placeve na Novom Beogradu, koji je nastao tako što su moj pradeda i još nekoliko porodica isušili močvare da bi se grad širio na tu stranu – kaže Lešić.
Njegova porodica potražuje i tri banke, deo Palate „Albanija“, jer su Savčići bili među većim ulagačima u Trgovački fond, šest rudnika u Istočnoj Srbiji, Beočinsku i Raljsku cementaru…
Bili su i vlasnici prve velike klanice u Srbiji (kasnije BIM „Slavija“), Ribarske banje, Brodarsko-transportnog preduzeća (kasnije JRB), Fabrike vagona (kasnije „14. oktobar“), Fabrike lima u Zemunu, prve strugare u Beogradu… Kada je Savčić osnovao Prometnu banku, kralj Petar Prvi kupio je prvih 300 akcija.
Vrednost Savčićeve imovine 1946. godine iznosila je ondašnjih 970 miliona dolara, što je pandan, kako kaže Lešić, današnjih 17 milijardi dolara! Zato se on ne slaže da bude obeštećen za imovinu koju mu Agencija ne vrati u naturi. Jer, maksimalan iznos obeštećenja je pola milijarde evra u obveznicama, na 12 godina.
„Srpska liga“, kojoj pripada, podržava zamensku restituciju. Zato su podržali i zahtev Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je podnelo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o restituciji. Oni smatraju da su građani diskriminisani u odnosu na verske zajednice, koje su imale veća prava u postupku povraćaja.
– Ne mislim da ja, kao poreski obveznik, treba kroz poreze da otplaćujem sam sebi restituciono obeštećenje, niti smatram da bi to trebalo da mi plaćaju drugi građani. Takođe je nedopustivo da neko dobije u naturi nekretninu vrednu npr. milion evra samo zato što je ona ostala državna, dok neko drugi ne može da dobije nazad svojih 10 nekretnina jer su privatizovane, već će za sve biti obeštećen pola milijarde evra – kaže Lešić.
On želi da mu fizički budu vraćene vile i placevi, uključujući i Užičku 15, ali bez Titovog groba. Ukoliko to nije moguće, zauzvrat traži nekretnine iste vrednosti.
OBEŠTEĆENjE ILI VRAĆANjE U NATURI
Postupak pribavljanja dokumentacije u slučajevima restitucije imovine Miloša Savčića nedavno je okončan i Agencija će prvo odlučivati o onome što je moguće vratiti u naturi. Kako nam je potvrđeno u Agenciji za restituciju, Kuću cveća je po zakonu nemoguće vratiti u fizičkom obliku i verovatno će biti predmet obeštećenja, ako se steknu zakonski uslovi.
Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Izvor: NOVOSTI