fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Владимир Димитријевић о папи

Папа Бенедикт XVI
Папа Бенедикт XVI

Шта каже папа Бенедикт о викару усташке војске Алојзију Степинцу?

Године 1998, када је Алојзије Степинац проглашен блаженим, кардинал Јозеф Рацингер, садашњи папа Бенедикт XVI, а тада челник Конгрегације за доктрину вере, одржао је беседу у част новоблаженика Римске цркве.
Био је 15. фебруар, а беседа је одржана у хрватском (негда илирском) папском Институту Светог Јеронима, у коме је 1941. Монсењор Мађарец примио Анту Павелића, а 1991. Ратко Перић потоњи мостарски бискуп, Фрању Туђмана.
Јозеф Рацингер је рекао да је Степинац био један Божији Хрват, каквог је Данте опевао у последњем певању „Раја“ у „Божанственој комедији“!!!
Степинац је, по Рацингеру, био толико обузет Христом, да је, на крају, постао „жива слика трпећег Криста с трновом круном и ранама његове муке“. И још додаје Рацингер: „Будући да је био човјек савјести, кршћанске савјести, супротставио се тоталитаризмима; и у вријеме нацистичке диктатуре постао је бранитељ жидова, православаца и свих прогоњених, затим је у времену комунизма постао одвјетник својих вјерника, својих свјећеника прогоњених и убијаних???!!!“

Да, то садашњи папа учи о војном викару усташке војске sine titulo, члану усташког Сабора, кривцу за прекрштавање 250 хиљада православних Срба у НДХ, човеку који је у свом дневнику писао о „бизантски“ подмуклим Србима, говорећи да су Срби и Хрвати два света који се никада не могу помирити.
А да је Рацингер, иначе пун екуменске љубави и „танкоћутности“ прави Немац, и то србофобни, показао је у овој својој беседи, наизглед успут, тврдећи да је Степинац, кад је изабран за бискупа 1936. године, „добро познавао тешку ситуацију у Католичкој цркви и вјерника католика у својој земљи, у оној Југославији коју су савезници након Првог светског рата умјетно створили од супротних елемената и са снажним протукатоличким набојем“.
Управо због оваквог схватања Југославије, као вештачке творевине коју су створили они који су скршили бечко-берлинску осовину 1918. године, Ватикан и Немачка су први признали Хрватску и Словенију у авнојевским границама приликом распада СФРЈ 1991.
Долазећи у Хрватску 4. и 5. јула 2011, папа стиже да би је подржао као Civitas Dei, чији је светац државотворни симбол, управо Степинац. Степинац је Хрватима оно што је Свети Сава Србима, и папа Бенедикт XVI је ту да их ободри у оваквом поимању светости. Управо то га и спречава да види Јасеновац, и да се поклони невинима које су усташе поклале само зато што су били „шизматици“, то јест нису признавали папу.

Извор: ДВЕРИ

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: