Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Владика Атанасије служио парастос у Челебићу и осветио капелу у Радановцима

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу

Владика Атанасиjе служио парастос у Челебићу

Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барjаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан jе парастос страдалим становницима овог и околних села, jула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос jе служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасиjе, са парохом лиjевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом.

Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасиjе обратио се присутнима беседом:

Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима коjи одлазе од нас редовним путем и онима коjи од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине коjом хришћани поздрављаjу jедан другога од самог почетка хришћанства. Христос воскресе! Ваистину воскресе! У тоj истини сагледамо све што се догађа у људском живиту, своj ток живота, и у тоj истини сагледавамо и оне коjи су мученички насилно изведени из овог живота земаљскога. Јер ово jе победна истина. Христос jе васкрсао, разрушио смрт, отворио пролаз кроз гроб, кроз смрт, пролаз у живот , омогућио да истина буде победик, да лаж бива поражена, да светлост буде jача од таме, да радост буде jача од туге, односно стоврио све предуслове радости. Христос управо тиме што jе васкрсао тим путем повео jе и нас коjи веруjемо у њега. Ми знамо да су имена свих коjи су пострадали за Христа, уХристу, са вером у њега записана у небесима и ми се не бринемо за њих, за њихов вечни живот,  зато што jе њихов вечни живот загарантован у Богу нашем. Али ми смо наставили да водимо оваj земаљски живот. Они  коjи су отишли од нас, они нама значе и зато нама ниjе довољно само то што су њихова имена записана на небесима. И ми их памтимо. Њихова имена су у нашем памћењу и морао бих похвалити ваш приступ свему томе jер сам видео сад, ево, књигу у коjу сте уписали сва та имена. Значи да су и код нас уписана,  записана, запамћена.  Она што пишемо, што памтимо, то нама значи. Памтимо само оно што нама има значење. Зато jе за бригу ако неко не запамти jер кад испадне из памћена значи да jе испало из свести, испало jе из нашег круга, нашег контекста живота. То значи да за нас не постоjи. Али, пошто смо запамтили и пошто се увек овде окупљате, драга браћо и сестре, то значи да све то постоjи за вас и за нас и даље. И они коjи су отишли насилно одавде они су и даље чинилац живота, они су и даље фактор живота, они и даље одређуjу догађања на овом простору и на ширем простору. Свуда где ми живимо. Дакле, запамћени су на небу и на земљи, од Бога су прослављени. Код нас су запамћени у љубави и захвалности што су постоjали и што су били православни, што су били на путу истине и као такви пострадали. Нека им jе вечни помен! А вама, драга браћо и сестре, и даље способност памћења, љубави, вере и наде и добро здравље у овоме животу и вечни живот у царству небескоме. То вам желим. То вам жели наша Црква српска православна. Нека jе вечан помен усовшима, а нама добро траjање у овоме животу. Амин!

У име присутних, Г. Атанасиjу захвалио се председник Удружења Огњена Мариjа Ливањска, Никола Петровић, уjедно исказуjући своjу захвалност свим присутним потомцима жртава чиjа се тела налазе на спомен-гробљу на Барjаку, где су, у рупе за вађење шљунка, побацана након масакра у сеоскоj основноj школи 30. jула 1941.

Милан Ерцег, jедан од потомака страдалих Срба, обратио се присутнима кратким историjским приказом злочина на чиjе сећање jе после Другог светског рата подигнут споменик жртвама и скроман комплекс спомен гробља.

Господин Ерцег jе рекао следеће: „Од напада на Југославиjу, 6. априла 1941. године, почело jе остварење дуго сањаног сна Анта Павелића о стварању НДХ. Таj сан jе реализован 10. априла исте године доношењем Декларациjе о проглашењу НДХ. Тога дана, у четрнаест часова аустриjски пуковник Славко Кватерник прогласио jе Независну државу Хрватску. Нова држава одмах jе укинула српску православну вjеру и заменила jе грчкоисточном. У маjу мjесецу, у Госпићу, Миле Будак министар у влади НДХ обjављуjе трећинску формулу српске судбине: ‘jедну трећину Срба треба побити, jедну трећину прекрстити, а jедну трећину протjерати’. По плану и договору, Србе са простора НДХ требало jе побити до 6. септембра 1941. У ту сврху jе оформљена и комисиjа чиjи jе задатак био да испита капацитет крашких jама, односно колико коjа може Срба да прогута, а када се потом затрпаjу да Срби буду избрисани са географског простора НДХ.

Злокобни наум усташа ниjе заобишао ни ливањски срез. Велику улогу у покољу Срба имали су и римокатолички свештеници. Тако jе фра Срећко Перић из самостана Горица позвао вернике да започну покољ Срба риjечима: ‘Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе, наjприjе закољите моjу сестру, коjа jе удата за Србина, а онда све Србе одреда. Када оваj посао завршите, дођите к мени у Цркву, гдjе ћу вас исповиjедити, па ће вам гриjеси бити опроштени’.

Покољ ливањских Срба требало jе да почне на Илиндан, 2. августа 1941. године, у Црном Лугу. Знало се да се Срби на таj дан окупљаjу код цркве. Усташе су планирале да тога дана организуjу прославу у част нове државе. Доносили су у бурадима вино, по своj прилици затровано, са намером да га диjеле народу при изласку из Цркве и тако добар броj потруjу. Таj план ниjе реализован jер jе неколицина Срба, 28. jула 1941, напала jедну усташку колону код цркве у Црном Лугу. Дошло jе до пушкарања у коме jе неколико усташа убиjено, неколико заробљено а остали побегли у правцу Челебића. Наредног дана усташе и цивили праве обруч око села, хапсе осамдесет Србе, одраслих мушкараца, и затвараjу их у сеоскоj школи. Наредног дана вежу их жицом и у четири колоне спроводе до jаме „Бикуше“ у коjу их бацаjу. Неколико Срба успело jе да побегне испред jаме, неколико да током ноћи изађе из jаме док jе наjвећи броj остао у jами. Њихова тела тамо су и данас. Следећег дана усташе хапсе сво преостало становништво Челебића, без обзира на узраст и пол и затвараjу их у школу. Над њима су извршили масакр на наjсвирепиjи начин. Убиjене Србе затрпаваjу испод школе, поред пута, на месту Барjак. И то ниjе био краj. Након дан-два усташе поново хапсе по селу преостале жене и дjецу и бацаjу их у jаму Бикушу. Неколико њих jе након седам дана изашло из jаме.

Комунистичке послератне власти умjесто да осуде починиоце, они побиjене Србе претвараjу у комунистичке жртве. Умjесто да се на спомен обиљежjе постави крст, коjи би свjедочио о правом разлогу страдања, комунистичке власти постављаjу звиjезду петокраку. На таj начин промjенили су ток историjе и прикрили прави разлог злочина.“

Парастос у ЧелебићуПарастос у Челебићу

Након одржаног парастоса у Челебићу, сви присутни, на челу са владиком Атанасиjем, упутили су се у оближње село Радановци, ради освећења новосаграђене капеле на православном гробљу Кусача. Обнова и уређење православног гробља и изградња нове капеле посвећене Св. Јовану Крститељу, извршена jе у оквиру програмских активности Удружења ОМЛ-одбора села Радановци, прилозима бивших становника овог села.

И том приликом Његово Преосвештенство Г. Атанасиjе обратио се присутнима следећим речима:

Драга браћо и сестре, jа вам честитам на успеху да сачувате вашу веру, наду и љубав и све оно што jе човечно и племенито, а да сте то сачували управо показуjе оваj данашњи дан и ово место на коjем смо се сабрали и ово дело ваших руку на овоме гробљу. То jе оваj предивни храм посвећен светом Јовану Краститељу. Он jе малих димензиjа, али jе довољан за испуни своjу функциjу, да вас сабере овде jедне са другима, да вас више jош зближи и да вас зближи са Богом. Наравно да Бога можемо призвати на свакоме месту и свако од нас поjединачно jер смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. Али храм jе ипак место коjе, пре свега, има ту улогу у животима људи да jе то место где се састаjемо са Богом. Ово jе састаjалиште са Богом. Наравно да и људи имаjу међу собом нека састаjалишта и они људи изван Цркве. Нека они имаjу своjа састаjалишта, али ми православни хришћани и српскога рода, као и сви људи православни, имамо своjе састаjалиште са Богом, а то jе храм и овде се састаjемо и са свима светима. Са онима коjе славимо као крсну славу: светог Јована Крститеља, светога Георгиjа, светога Димитриjа, светога Николу … са свима њима се састаjамо и састаjемо се jедни са другима. Овде постаjемо наjпотпуниjи. Пре свега то jе наjшира наша заjедница jер смо са Богом и свима светима, а постаjемо наjпотпуниjи jер jе управо овде пошто jе овде и гробље ваших предака. Овде се састаjемо присниjе. Нисмо се никад ни растали, али овде се присниjе jош више састаjемо са њима. Оно што jе посебно за Цркву Христову jе то да она представља jедну пуноћу заjеднице. Она jе наjпотпуниjа заjедница коjа уопште постоjи. И наjтраjниjа. Она траjе вечно. Људске творевине су привремене. Било коjа људска творевина, било коjа држава, па ето и НДХ, она jе, дакле, била створена од људи, али се распала. Пропашће и многе друге творевине људске и идеологиjе, али оно што jе од Бога, што jе Божиjе, то jе траjно. Ми припадамо управо тоj траjноj заjедници, Цркви  Христовоj коjа jе победоносна и у простору и у времену. У вечности. То jе jедини простор где jе живот осигуран. На свим другим просторима живот може пропасти, али у Цркви Христовоj живот не пропада. Зато вам jа честитам што сте задржали, очували веру, такву веру и такву заjедницу показуjући тиме снагу живота. Нека вас Господ укрепи у томе! Све молитве ваше нека буду услишене коjе чините било где, а посебно молитве у вашим храмовима српским и православним.

Расељени Радановчани, окупљени у свом селу ради посете огњиштима, као и поводом овог догађаjа, припремили су послужење за госте и све присутне.

Владики Атанасиjу и присутнима захвалио се надлежни парох отац Жељко Ђурица, а о изградњи капеле и поштовању сени предака коjу исказуjу и одржавањем њихових вечних кућа, говорио jе Миле Вуjановић.

Своjу носталгиjу за завичаjем, Радановчан Радован Бикић изражава стиховима, а овом приликом их jе поделио са присутнима и тиме додатно распламсао емоциjе према прошлим временима проведеним у Ливањском пољу.

Освећење новосаграђене капеле на православном гробљу Кусача

Освећење новосаграђене капеле на православном гробљу Кусача

Извор: Огњена Мариjа Ливањска

 

Везане виjести:

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручjу Ливањског поља

Проф. др Србољуб Живановић: Ко jе био фра Срећко Перић

Будо Симоновић: Огњена Мариjа Ливањска (ВИДЕО)

Ливањско поље – Јадовно 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: