Вјенчани лист као доказ брачног суживота

Они који ових дана путују у Хрватску, земљу мог рођења, нажалост и земљу мог дубоког разочарења, морају знати да их на сваком кораку вребају замке, које су очигледно толико о(бе)смишљене да вређају достојанство и одвраћају од одласка у ту земљу, а то је ваљда и њихов смисао.

Тако ће вам у полицији казати да се ваша супруга, држављанка Србије, не мора пријавити, односно да је не могу пријавити, јер је „члан обитељи“ и боравиће с мужем у обитељској кући.

Након неколико дана сачекаће вас гранична полиција и извршити детаљну провјеру од пола сата, па кад не нађу ништа чиме би вас оптужили као ратног злочинца, затражиће од ваше супруге Вјенчани лист као доказ да је ваша супруга стварно у браку с вама. Пошто Вјенчани лист не спада у путна документа, па га самим тим не носите са собом, супруга ће добити прекршајну пријаву од 500 куна и још 100 куна за трошкове поступка.

Ако плати на лицу мјеста, биће то „само 330 куна“. Када се ви побуните, усљедиће питање „а гдје ви боравите?“ и затражиће вам Власнички лист куће.

Пошто ни то немате код себе, спасиће вас власнички лист на земљу, који се случајно затекао у колима и казаћете „боравим на овој ледини зараслој у трње и купине, чији сам власник“.

С обзиром, да нећете да платите казну, прибавићете Вјенчани лист и уз приговор га доставити надлежном органу који води поступак. У овом случају то је Судија за прекршаје, али преко ГМ Маљевац чији су гранични полицајци у дубини територије од 8 км ревносно обавили задатак, а њихов надређени ће се „чудити“ што су написали пријаву.

Рјешење Суда ће вам бити достављено на кућну адресу.

Тако је то у земљи мог рођења, јер нисам имао прилику да бирам ђе ћу се родити, а да јесам, сигурно бих изабрао неку другу дестинацију.

Аутор: Миле Бјеливук