Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије.

Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама.

Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер.

Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности.

Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек човек“.

Курц је истакао да Аустрија и послије 74 године од ослобађања концентрационог логора Матхаузен има посебну историјску одговорност да активно подржава Јевреје и да се бори против сваког облика антисемитизма.

„Само ако Јевреји могу у потпуности живјети у миру, слободи и безбједности, може од пароле `никада не заборавити` постати `никада више`“, нагласио је он.

Соботка је указао на одговорност да се не дозволе нове подјеле у друштву, те нагласио да је образовање најдјелотворнији инструмент против расизма и антисемитизма.

Предсједник Комитета у Аустрији Вили Мерњи истакао је да се свијет суочава са новим јачањем групација које стављају идентитет у први план и који подстичу укидање солидарности, те свјесно желе унијети подјеле у друштву.

„На нама је да се томе супротставимо и да станемо у одбрану људског достојанства“, поручио је Мерњи.

Комеморацији су као и претходних година присуствовали полазници Војне и Полицијске академије који су допутовали из Београда.

Матхаузен је познат као један од најозлоглашенијих нацистичких логора. Сијао је смрт у Првом свјетском рату, а наставио и у Другом. Успостављен је 22. септембра 1914, а поново активиран 8. августа 1938. године.

Састојао се од главног логора и 49 споредних, а до 1945. године у логор Матхаузен и његове споредне логоре депортовано је око 200.000 особа. Више од половине њих је убијено или су умрли од посљедица присилног рада.

Међу њима је било људи више од 30 различитих националности, а посљедњи логорашки број био је 139.317 издат 3. маја 1945. године.

Америчке трупе су 5. маја 1945. ослободиле концентрациони логор Матхаузен и тај дан се сваке године одржава комеморација.

Осим логора смрти који се налазио у мјесту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним мјестима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других.

Извор: СРНА