ВИДЕО: Од ове прелепе совјетске снајперистикње су Немци дрхтали

Једна девојка је са 14 година одлучила да се упише на факултет у СССР. Недуго потом њено име је постало синоним за страх међу Немцима.

Роза Шанина је на пут кренула без дозволе својих родитеља. Била је спремна на дуг пут али то јој њие било тешко јер је сваки дан пешачила 10 километара од школе до куће. Ипак, прешла је сама готово 200 километара пре него што се попела на воз до  Архангелска где се уписала на колеџ.

Волела је град, светла, биоскопе и гужву, а била је интелигентна и имала велики број пријатеља. Често се враћала у студентски дом када су већ врата била закључана, па се пела уз помоћ конопца, који су јој бацали пријатељи.

Када је уведена школарина нашла је посао у вртићу и добила мали стан због посла. До 1943. у рату је изгубила два брата и решила је да се упише у женску снајперску академију. Почетком 1944. постала је командир вода.

После првог убиства била је потрешена али је касније очврснула. Њен вод је прво тражио немачке снајперисте, а потом официре. Иако је команда покушавала да их склони из директне битке оне су често тамо ишле и без наређења. Била је кажњена због тога али јој се због заслуга прогледало кроз прсте.

Убиство једног снајперисте било је посебно упечатљиво. Био је сакривен на дрвету, а последњи зрак залазећег сунца га је открио. Рози је то било довољно и са два брза хица, што је већ постало њен заштитини знак, брзо га је ликвидирала.

Почетком 1945. Црвена армија је била ангажована у источној Прусији, где су се Немци укопали и борбе су биле страшне. То је био и крај ратовања за Розу. Њено тело погођено минибацачком гранатом нашли су два официра.

Иако су покушали да је спасу 28. јануара 1945. је умрла у 20. години живота. Пре смрти је медицинској сестри рекла да јој је жао што није урадила више.

Иза ње су остали ратни дневници који су доживели безбројна издања после рата.

Извор: Вести Онлине