Vesela Srbija

Čemu se Ti veseliš majko? Srbijo, zemljo, narode… ratniče, seljače, gospođo, otmjena damo, osiromašena udovice, kućo beskućnice!?
Veliš, otvorila je Evropa večeras, za Tebe nekakva poglavlja, pakete, pisma, horizonte, jame, livade i vrata na broju 32 i 35 – pa zato.
Čekaš da te unutra upusti?

Čemu se veseliš vesela Srbijo, `ćeri radosnice, majko tugalice?
Ulaziš u kuću na kojoj su za Tebe širom vrata otvorena, u kuću sa puno soba, tumače Ti, a sve su sobe raskošću napunjene.
U kuću, prekrivenu šarenom laži, gdje se dimi samo iz jednog dimnjaka, gdje se loži jedan šporet sa jednim ložačem. Da ti oči nisu zavezali, da Te unutra slijepu ne vode, a Kosovo Ti pred vratima ostavljaju, u zapećku tvojih nadanja? Da Visokim Dečanima, Gračanicom, Pećkom patrijaršijom i Bogorodicom Ljeviškom vatru u Tvojoj sobi za koju godinu ne podlože?
Pripremaju se, da ne ozebeš?

Večeras Premijer radosno saopšti „Srbija više ne sanja“, a ja dodade – zaspala je mrtvačkim snom iz koga se novi snovi ne rađaju. A onda me zaboli. Kada to Srbija nije snivala? Za vrijeme najveće tiranije snivala je Slobodu. U godinama gladi u snovima je rasla pšenica bjelica. Kada je potrebno i nepotrebno srpski narod na Tvome braniku ginuo sanjala si život…

Uvjek si sanjala i nadala se – to te je održalo Srbijo.
A mi Krajišnici nikad nismo prestali sanjati Srbiju i za njom umirati!
Stigla si pred vrata, a ne znaš kome, kod koga. Da bi ušla u „Evropski dvorac“, jes’ saznala koliko košta ulaznica i ko će Ti račun ispostaviti? Gdje se plaća?
A kad si Ti to Srbijo uopšte izašla iz Evrope?
Dva si rata preko svojih pleći preturila. Prvi je kažu bio Veliki, a Drugi – još veći.

Branila si Evropu na Kajmakčalanu, Crnom vrhu, na Sutjesci, Kozari, Petrovoj gori. Branila si je skoro, baš na Kosovu, na Košarama. Ginuli su Srbi u Prokuplju, Kuršumliji, Jastrebcu, Beogradu, Nišu – da bi dokazali vrijednosti slobodnog svijeta. Onoga u koji se Evropa kune a na svakom mjestu ga zatire.
Da iznova ne prizivaju 27. mart?

I moja Domovina Hrvatska je prije tebe stigla u Evropu. Imala je vodiča, nije zabasala. Njemačka je uze za ručicu i sa njom u Evropicu.
Ko Tebe povede zemljo radnika i težaka?
Obećahu Ti investicije? Novca – koliko treba. Umjesto vode Moravom će teći med i mlijeko. Tvoje je samo da se nagneš i zavatiš koliko ti treba.

Šta ako ti pred nosom vrata zalupe? A unutra Kosovo i Metohiju upuste, preko reda? Kažeš, tamo te čeka Republika Srpska Krajina koja je već punoljetna u svome nestajanju. Punoljetna a da nikad nije odrasla. Čeka te zemlja bez naroda i narod bez identiteta.
Otvaraju Ti se novi vidici. Zamisli „Novi Vidici“. Do sada nisi vidjela? Ili si do sada ponosno gledala svojim očima, a od sada ćeš gledati očima Evrope, te ostarjele i sa svih strana nagrižene dame?

Avioni te Evrope rušiše Tvoje gradove, fabrike, mostove, zgrade, dalekovode a sada puna dobrote ide da gradi nove.
Tvoje je samo da uzmeš kredit i zadužiš generacije koje dolaze. Ne moraš više njive orati, žito saditi, maline brati, struju proizvoditi – svega ima u Evropi.
Bićeš u Evropi!

Penjem se na Oplenac. Brdo iznad Topole šumadijske. Pogled puca na sve strane. Negdje na horizontu vidim Dunav i Požarevac. Okrenem se i tu je Čačak i Kragujevac. Iza onih brda je Bosna ponosna.
Ide li to sve u Evropu?

Baš će Evropa sa Srbijom biti lijepa! Sutra kada se poglavlja zatvore. I da čekanje ne zakasni.

Na dan otvaranja Poglavlja!

Nikola Kobac

Vezane vijesti:

Nikola Kobac: Besjeda prijateljima o mojoj knjizi

Banja Luka: Promocija knjige Nikole Kobca “(H)istorija osušene zbilje“

Knjiga „(H)istorija osušene zbilje“ predstavljena u Banjaluci