Убице у највећем броју случајева нису процесуиране.
База података Документационо-информационог центра „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је директор „Веритаса” Саво Штрбац.
Он је навео случај Анђе Катић (дјевојачки Мељанац, 73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године. „Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео у Хрвацу”, рекао је Штрбац за агенцију Срна, а преноси Танјуг.
Додао је да су Армада и његов саучесник, чији идентитет није евидентиран, били у јединицама под командом Анте Котромановића, који је касније у влади Зорана Милановића био министар одбране Хрватске.
Штрбац је навео да је Отишић, према попису из 1991. године, имао 1.006 становника, од којих су 966 били Срби. Према последњем попису из 2021, у том селу је било 39 становника и само једно дете млађе од 15 година. Он је подсетио да су у Отишићу током рата готово све куће запаљене, а за тај злочин нико није одговарао.
Навео је да је први уписани у „Веритасову” базу података био Драгиша Врањеш из Цетине, који је на почетку рата, не схватајући озбиљност ситуације, из Швајцарске, где је живео, кренуо у завичај, а хрватске снаге су га легитимисале код Славонског Брода и на ауто-путу извукле из аутобуса, одакле је пребачен у Ријеку, па у Шибеник. Штрбац каже да, пошто су Срби из Цетине у Другом светском рату били четници, у затвору према Врањешу нису имали милости. Званично саопштење је гласило да је Драгиша Врањеш преминуо у затвору од срчаног удара.
Извор: Политика