Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Шта повезуjе српског политичара у нестаjању Вељка Џакулу и српску певаљку, такође у нестаjању, Неду Украден? До jуче ово двоjе људи заузимало jе скромно
месташце под естрадним небом, углавном не сметаjући jедно другом у убирању хонорара. Од jуче зближава их заjединички проjекат – мисиjа у коjоj су одлучили да, где год и кад год могу, своjим скромним присуством одаjу почаст креаторима и актерима удруженог
злочиначког подухвата познатиjег као “Олуjа”. Акциjи коjом су сународници Вељка и Неде збрисани с лица земље у коjоj су живели стотинама година пре августа 1995. године.
Да ли jе Вељку и Неди зафалило пара или славе, тек неко у Загребу их jе убедио како ће и jедно и друго обилато да им се врати ако подрже њихову, хрватску ствар.
Па jе Неда пристала да пева у Глини, на локалном фудбалском игралишту 3. августа,
првог у низу дана одређених за славље “Олуjе”. Њен звонки глас чуо се километрима далеко, одjекивао jе истом оном цестом коjа од Глине води ка Двору на Уни, а коjом jе хиљаде Кордунаша
и Баниjаца тенковима, топовима и авионима протерано 1995. године са своjих огњишта.
Милозвучне Недине песме продирале су до костиjу! Српских жртава покопаних у масовним
гробницама у некадашњем сектору Север Унпрофора.
Џаба се певаљка касниjе правдала. Ниjе знала, каже, да ће бити злоупотребљена, односно
да jе њен наступ на глинском игралишту организован баш поводом Дана победе и домовинске
захвалности, Дана хрватских бранитеља и Дана града Глина и ког ли jош дана. Да jе
знала, можда не би певала.
– Ко се и зашто окитио моjим концертом у те сврхе, заиста не могу да знам, jер кад
смо дошли у Глину у 19 сати, ни по чему нисам видела да jе то било шта друго осим
моj концерт – обjашњава медиjима.
Пао jоj мрак на очи! Призива у сећање и своj минули рад. Та, зар баш она, Неда,
ниjе толико урадила “током деведесетих за народ Краjине, за децу, за избеглице”?!
Али, ето, народ незахвалан, па не памти.
И Вељко се наљутио на своj народ. Јер не разуме његове мотиве да прихвати позив
Иве Јосиповића и заjедно с њим стане 5. августа под хрватски барjак на книнскоj
тврђави. И аплаудира онима коjи су истребили Србе и направили етнички прљаву државу.
Државу у коjоj се кличе егзодусу више од 200.000 Срба, државу у коjоj jе све учињено
да се спречи евентуални повратак и обештећење прогнаних Срба и државу чиjе правосуђе
не жели да кажњава иког за злочине почињене над Србима.
Државу с коjом Хрвати улазе у заjедницу демократских држава Европе!
Када jе Јосиповић прошле године рекао да веруjе како ће доћи дан када ће “Хрвати
и Срби у Книну обележити победу Хрватске”, ниjе веровао да ће се тако нешто
догодити већ овог августа.
Додуше, понадао се да би му се на книнскоj тврђави у слављењу “Олуjе”
могао прикључити неки представник Срба “звучниjег” имена од Вељковог,
али, шта jе ту jе.
Поклоњеном коњу се не гледа у зубе!
Милка Љубичић
Извор: Вестионлине
