Veljko Džakula: Hrvatska i danas diskriminiše Srbe

Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma (SDF) iz Zagreba, govori za „Vesti“ o poražavajućoj činjenici da su Srbi u Hrvatskoj u jednako nezavidnoj poziciji bez obzira na to koja je politička opcija na vlasti. Jednako ih udara i levica i desnica, u pitanju su nebitne nijanse.

Zato Džakula o polugodišnjem trajanju nove SDP-ove vlasti govori sa neskrivenim razočaranjem. U startu su, kaže, prepoznali probleme Srba, ali dalje od toga nisu se makli. Ništa nisu učinili za povratničku srpsku populaciju i njihovu integraciju. Diskriminatorni zakoni, koji Srbe stavljaju u ponižavajući položaj građana drugog reda, i dalje su na snazi. Država i dalje podiže tužbe protiv povratnika koji, iz egzistencijalnih razloga, ne žive u obnovljenim kućama ili stanovima.

Možete li učiniti nešto da to sprečite?

– To je državni teror i kriminal. Bezuspešni su svi naši pokušaji da to zaustavimo. Ni predsednik i premijer nisu odgovorili na naša pisma u kojima smo ih upozorili na tu diskriminaciju. Takvo omalovažavanje bolo bi u oči i u zemljama koje se ne hvale svojom demokratijom.

Država traži od Srba da žive u obnovljenim kućama i kada su bez posla i bilo kakvih primanja?

– Parlament je doneo takav zakon koji je slep na egzistencijalne nevolje povratnika. Ako se drznu da odu u potragu za poslom, mogu očekivati tužbe u kojima država traži da joj vrate uloženi novac ili kuće. Tako im je država srušila kuće, potom nešto obnovila, a to sada traži nazad. To je perfidan način teranja ljudi i nastavak etničkog čišćenja. Lično sam išao kod državnog tužioca Mladena Bajića, koji je pokazao razumevanje za taj problem, ali je lopticu prebacio vladi koja, smatra on, treba da donese političku odluku koja bi takvu praksu eliminisala. Vlada i dalje mudro ćuti.

Srbi imaju loša iskustva i sa ranijim SDP-ovim vladama?

– Srbi uvek imaju nerealna očekivanja od tzv. hrvatske levice. Zahvaljujući njihovim glasovima SDP se održao u sedlu devedesetih godina. A ta stranka je našu podršku uvek bagatelizovala.

Moramo da shvatimo – bez obzira na to ko je na vlasti u Hrvatskoj, mi moramo da insistiramo na rešavanju naših problema. Nikako ne smemo da se zadovoljimo ministarskim i sličnim uhlebljenjima i da kao zajednica budemo taoci.

Mnogo se Srba iz Hrvatske skrasilo u zapadnim zemljama. Čini se da su oni posebno daleko „i od očiju i od srca“.

– I njihov je odnos prema dedovini često komotan i nemaran. Ta će im se nebriga brzo obiti o glavu. Hrvatska se država već uknjižila na brojne parcele izbeglih Srba, a kada počne sistematičnije da primenjuje novi Zakon o zemljištu, mnogi će ostati bez svojih imanja. Sve to prolazi u tišini. Na jedan perfidan način Srbi se brišu – brišu se iz gruntovnica, prebivališta… A i oni kojih se to neposredno tiče ne dižu glas. A nikada ne bi smeli odustati od svojih imanja, od stanova, neisplaćenih penzija. Neka ostane trajno zabeleženo šta smo mi, kao narod, u „demokratskoj“ Hrvatskoj imali i izgubili.

U Hrvatskoj su rezultati izbora u Srbiji ocenjeni kao povratak Beograda u devedesete. Kako vi vidite političke promene u Srbiji?

– Mislim da je hrvatska politička elita tu veoma nesrećno i nespretno, ali sebi dosledno, reagovala. Uvek su u Srbiji tražili neprijatelja. Sada još i više jer je predsednik Srbije Tomislav Nikolić podsetio Zagreb da treba odlučnije rešavati pitanja prognanih Srba. Upravo ona pitanja koja su dosadašnji sagovornici iz Beograda, zarad mira u kući, redovno gurali pod tepih.

Od Beograda očekujemo da nam iskreno pomaže u nastojanjima da se izborimo za naša prava, da se suptilnije odnosi prema tim pitanjima, da se o njima ne informiše od onih srpskih predstavnika koji su spremni da tvrde da u stvari problema i nema. Verujem da će nova politička garnitura u Beogradu voditi više računa o tim nijansama i odgovorno se postaviti prema njima.

Izvor: srbel