Veljko Đurić Mišina: Čudna poređenja Jasenovca i Srebrenice

Kakve veze imaju izjava Tihomira Stanića o Jasenovcu i Srebrenici i obaveštenje hrvatske vlasti o uklanjanju spomenika iz groblja

Priroda posla koji obavljam, a to je mesto direktora Muzeja žrtava genocida, traži da budem veoma informisan o novostima koji se tiču osnovne delatnosti ove institucije. To praktično znači da treba da pratim televizijske programe, novine i razne internet portale sa vestima koje su od interesa i značaja za Muzej žrtava genocida. Do sada sam se suzdržavao od komentara jer sam smatrao da bi, to na neki način, predstavljalo spuštanje ispod nivoa znanja i zvanja kojim raspolažem a urušavalo bi i ugled Muzeja.

Savremeni informativni sistem neprestano traži nove vesti i „vesti“ čak i kad je reč i tragičnim događajima iz novije istorije srpskog naroda i drugih pripadnika manjina koji žive u neposrednom okolini. Urednici kao da „pate“ od potrebe da ugledne i „ugledne“ ličnosti pitaju za komentare na određene teme i da razjašnjavaju prošlost.

Ovih dana pažnju mi je privukao intervju glumca Tihomira Stanića pod naslovom „Da smo se ozbiljnije bavili Jasenovcem, ne bi bilo Srebrenice“ objavljen u zagrebačkim „Novostima“ 9, februara 2018, str, 22-23. (to je glasilo Srpskog nacionalnog vijeća). Ne želim da komentarišem sadržaj njegove žalopojke na temu zašto niko nema razumevanja za njegov scenario o Jasenovcu. Ističem samo rečenicu: „Da smo se ranije ozbiljnije bavili Jasenovcem, verujem da ne bi bilo ni Srebrenice ni drugih mesta zločina iz ratova 1990-ih.“ Može mi se prigovoriti da izdvajam samo jednu rečenicu iz šireg konteksta! No, on za mene nije toliko bitan. Bitno je poređenje dva događaja koja se ni po čemu ne mogu porediti! Čini mi se da bi svaki moj pokušaj da to objasnim predstavljalo gubljenje vremena jer to Stanić i njemu slični ne bi razumeli. Stoga njegovu tvrdnju ostavljam njemu i onome ko je s njim pravio intervju.

Druga vest koja me je naterala da se duboko zamislim nad njenim sadržajem: pre godinu-dve, u medijima je objavljena fotografija nadgrobnog spomenika jedne srpske porodice na kome je nalepljeno obaveštenje nadležne hrvatske vlasti da na grobno mesto treba platiti određene dažbine. Vest ko vest! Vest je, doduše u znatno stravičnijem sadržaju, ponovljena ovih dana. Radi se o sledećem.

Roditelji koji su 1942. godine izgubili na nekom od stratišta u Jasenovcu sina Branka (1906) i snaju Danicu (1907) i njihovu dečicu Srđana, Nemanju, Divnu i Ljiljanu, podigli su mali spomenik na srpskom seoskom groblju ispisan ćiriličnim slovima. Iz razumljivih razloga, mediji koji su objavili fotografiju spomenika ne navode prezime porodice niti mesto. U ovom tekstu to i nije toliko ni bitno. Bitan je sadržaj teksta na papirnatom obaveštenju koje je zalepljeno na kamenu. Ne bih da ga prepisujem, već preporučujem da ga pogledate na internetu pod naslovom „Hrvati uklanjaju tragove i svedoke ustaškog genocida“.

Kliknite na sliku za uvećanje (Izvor)

I na kraju da jednom sitnicom objasnim kakve veze imaju izjava Tihomira Stanića o Jasenovcu i Srebrenici i obaveštenje hrvatske vlasti o uklanjanju spomenika iz groblja: groblje u Srebrenici nastalo je i na srpskoj imovini, nalazi se u srpskoj opštini u Srpskoj, i nikada nije oskrnavljeno!

(Muzej žrtava genocida)

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Tihomir Stanić: Da smo se ozbiljnije bavili Jasenovcem, ne bi bilo Srebrenice

Hrvati uklanjaju tragove i svedoke ustaškog genocida