Može se zaključiti da je osnivanje Italijansko-srpskog instituta za umetnost, neprofitne, društveno korisne nevladine organizacije, motivisano željom da se doprinese obnovi srpskog kulturnog nasleđa na KiM, rekao je Darko Tanasković
Našim kulturnim nasleđem na Kosovu, njegovim očuvanjem, zaštitom i restauracijom, počinje da se bavi Italijansko-srpski institut za umetnost. Ova italijanska neformalna fondacija formirana je upravo s ciljem da se urgentno restaurira deo neprocenjivog umetničkog blaga koje se već dugo nalazi u opasnosti, kako od zuba vremena tako i od raznih vrsta pustošenja, koje su pre dve decenije započeli, a onda u martovskom pogromu 2004. dokrajčili albanski vandali, prenose Novosti.
Vest iz Rima potvrdio je Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku:
– Na osnovu podataka kojima raspolažem, može se zaključiti da je osnivanje Italijansko-srpskog instituta za umetnost, neprofitne, društveno korisne nevladine organizacije, motivisano željom da se stručno, konkretno i pravovremeno doprinese obnovi srpskog kulturnog nasleđa na KiM, a prvenstveno svetinja koje se nalaze na Uneskovoj Listi kulturne baštine u opasnosti.
Dobra koja su uvrštena na listu Uneska, koja i danas čuvaju snage NATO, prevashodno italijanske jedinice, po proceni grupe arhitekata, restauratora, ali i dobronamernika izvan ovih profesija, kao što su italijanski advokati, među kojima i veliki prijatelj srpskog naroda Serđo Kastanja, već su započeli seriju „izviđanja“ i procenjivanja na terenu. U manastiru Visoki Dečani su na proveri statika ove dragocene građevine, kao i stanje konzerviranosti fresaka, skulptura i dekorisanih površina.
– Utisku o ozbiljnosti ove inicijative bitno doprinose imena njenih pokretača, među kojima su eminentni eksperti za zaštitu i obnovu arhitektonskog nasleđa minulih vekova kao što su Majkl Lek i Katja Klementi, kao i činjenica da je njen promoter u javnosti ugledni novinar i osvedočeni prijatelj Srbije Đuzepe Zakarija. Uspeh ove potencijalno veoma korisne inicijative presudno zavisi od toga da li će, i na koji način će ona biti institucionalizovana, organizovana, uklopljena u koordinate programa i projekata koji u ovoj oblasti već postoje (uključujući i Uneskove) i, naročito, da li će logistički i materijalno biti podržana, istakao je ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
Prvi kontakti su već ostvareni sa Kancelarijom za KiM u Beogradu koja je pomogla da se prepozna i odredi prvi ambiciozni cilj: stavljanje u sigurno stanje i restauracija naše crkve neprocenjive lepote i vrednosti, Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Eksperti Instituta su već procenili da je urgentno da se rekonstruišu krov i pod, jer su oštećeni od vode koja je prodirala u unutrašnjost u dugom periodu, a odmah potom sledi restauracija onoga što je ostalo od fresaka.
Podsetimo da nemali broj fresaka u tamošnjim manastirima potiče sa početka 14. veka i sadrže, između ostalog, veličanstvene i raskošne radove koji su pripisani školi velikog Đota.
Nivo stručnjaka koji će se baviti ovim poslom izuzetnog je renomea. Tehnički direktor je poznati arhitekta Majkl Lek, a restauriranje fresaka povereno je Katji Klementi, velikom firentinskom ekspertu za konzervaciju i restauraciju fresaka i drugih umetničkih dela. Ona će na licu mesta imati na raspolaganju i svoj stručni tim.
Prve troškove izviđanja na terenu podneli su pojedinci koji su formirali Institut. Oni se sada obraćaju evropskim fondovima za spasavanje kulturnih dobara, ali i privatnim licima, donatorima, kako Italijanima u Italiji, tako i italijanskim privrednicima u Srbiji i nezavisnim pojedincima koji imaju dobru volju i senzibilitet za pomoć u spasavanju naših manastira na Kosovu.
(IN4S)
Oprema: Stanje stvari
(Mitropolija crnogorsko-primorska, 22. 3. 2018)
Izvor: Stanje stvari
Vezane vijesti:
Monografiji „Manastiri na Kosovu“ zabranjen ulazak na Kosmet