U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, okupili smo se, braćo i sestre, na ovome mestu večnih uspomena, u znak suštinskog, ontološkog sećanja na one, praroditelje, roditelje, braću, sestre i srodnike naše, našim nemarom nedobrojane i velom našeg zaborava prekrivene, na one nevino postradale u vreme nebivalog stradanja 40-ih godina prošlog veka, naročito u Jasenovcu, Gradini, Jadovnu, ali i drugim, znanim i neznanim, stratištima, kojima se ni broja ne zna, jer, na žalost, danas gotovo da nikoga i nema ko ih zna da bi ih pamtio.
Danas, paki i paki, ali na jedan nov način, vraćamo se tome vremenu, a i čemu bismo ako ne uzroku i izvoru, u kojemu je razum-nerazum klerofašističke, nacističke, ustaške ideologije otelotvorene u zločinačkoj Naci saveznici, Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, podigao ljudsko biće na Čoveka jer se taj Čovek drugačije zvao Srbinom, Jevrejinom ili Romom. U tom podvigu ka podljudskom i animalnom, ljudsko biće je počinilo najstrašnije zločine u istoriji čovečanstva, Holokaust, genocid, istrebljenje čitavih naroda najmonstruoznijim sredstvima koje je izopačeni um mogao da smisli, kao gasnim komorama u Aušvicu, ali i brutalnošću i bestijalnošću na prostorima Nezavisne Države Hrvatske kakve su se gnušali čak i nemački nacisti i italijanski fašisti. Ne postoji uzalud relevantna tvrdnja istoričara i istraživača Holokausta da je Holokaust u Evropi zapravo otpočeo genocidom nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Paradigmatično je da je ustaška monstruoznost do te mere zaprepastila italijanske fašiste koji su zauzeli područje Jadovna i onemogućili nastavljanja masakra nad, pre svih, Srbima i Jevrejima. Ali avaj, već do tada, za samo 3 do 4 meseca, kompleks logora Jadovno – Gospić – velebitske jame – ostrvo Pag i grotlo morskih dubina progutalo je više od 40 000 ljudi, od čega više od 38 000 Srba i 2 000 Jevreja, pri čemu se spaseni od smrti mogu veoma lako prebrojati jer ih je jedva i bilo u kompleksu koji i nije bio nikakav logor, već stratište za istrebljenje ljudi, pre svih Srba i Jevreja, ali i nekolicine onih sa neućutalom savešću.
Dva se ključna pitanja po sebi nameću: zašto se sve ovo događalo na našim prostorima i zašto su zločini u Jasenovcu, Jadovnu i drugim stratištima sistematski zataškavani?
Mogli bismo reći da su tome mnogobrojni uzroci: etnički i nacionalni, kulturni i civilizacijski, ideološki, politički i geopolitički, etički i verski. Strane države, centri moći i tuđe i nametane ideologije zavađale su ionako sukobljene narode, po drevnom rimskom principu – divide et impera – zavadi pa vladaj.
Ali treba biti otvoren i reći da su verski razlozi bili jedno od najpodesnijih sredstava manipulacije, osobito učenje o zlu i teologija straha
Rimokatoličke crkve.
Brojem žrtava je, između ostalih, manipulisala i tadašnja, ali i današnja vlast na ovim prostorima, bez obzira da li se radilo o ratnim reparacijama ili o navodnom pomirenju naroda nemirnog Balkana.
Manipulacija je proizvela nove žrtve, nova žrtva je i istina o stradalima u genocidu u klerofašističkoj nacističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Zato je danas krajnje vreme, mogli bismo reći i 12 i 5, da poslednji narod koji to nije učinio prebroji svoje žrtve iz Drugog svetskog rata, da se utvrdi istina o stradanju srpskog naroda na ovim prostorima, što je ujedno bio i jedan od zaveta Svetog Vladike Nikolaja.
Danas smo se ovde okupili ne da bismo raspirivali mržnju ili tražili osvetu, već istine radi, sa željom da se zločin ne zaboravi i ne ponovi. To je važno naročito u vreme istorijskog revizionizma i falsifikata koji za cilj imaju negiranje i zataškavanje zločina, prekrajanje istorijskih činjenica i razmera genocida, kako bi na lažima i falsifikatima bila ispisana nova istorija po meri zločinaca i onih koji zločine i zločince podržavaju.
Postoje zločinci i postoje žrtve. I jedni i drugi imaju ime i prezime. Istina o zločincima i zločinima, koja nikada ne zastareva, nije uteha za žrtve, ali jeste poruka i pouka za budućnost. Bez prošlosti, nema ni budućnosti.
Na trnovitom putu utvrđivanja istine nismo sami, jer se osim na naše snage i moći pouzdano možemo osloniti i na štedru podršku i pomoć Jedinog Istinoljupca, a žrtvama večna uteha Jedinog Utešitelja u večnoj slavi Večnoga Siona, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Đakon Boban Milovanović
O Svetim Mučenicima Jasenovačkim, 2011.l.G. Crkva Svetih Konstantina i Jelene u Nišu
Vezane vijesti:
Proslavljeni Novomučenici jasenovački