Ватикански загрљај

Шта се криjе иза убрзаногприближавања Ватикана и Србиjе, и шта то jеднима и другима може да донесе 

Ратко Дмитровић

ОД времена успоставе Воjне краjине (17. и 18. век) нису се, као ових година, на Балкану тако приближили и поклопили интереси двеjу хришћанских конфесиjа; католичке и православне. У православљу неки то означаваjу као „jезиви екуменизам“, држе да jе у питању издаjа унутар Српске православне цркве, лагано отклизавање у загрљаj Ватикана и постепени прелазак на католичанство. О чему се ради?

Мали jе, сувише мали ово простор да би се ситуациjа наjпре изнела на ниво макар површног разумевања, а потом тражио одговор због чега jе Ватикану Србиjа одjедном оволико важна, односно откуд толики степен разумевања СПЦ према порукама коjе долазе с Трга Светог Петра. На страну отворено дипломатско разумевање између Ватикана и врха државе Србиjе, коjе jе наjпре jавно показао министар иностраних дела, Дачић, разговором с папским нунциjем у Београду, а председник Србиjе, Томислав Николић, сусретом с папом, у Риму.

Укратко; Католичка црква има два велика проблема; унутрашњи, због одлива верника – на годишњем нивоу то jе око милион људи – и други одавно означен као „исламски фактор“. Та друга мука, као и пре неколико стотина година, надире балканским друмовима, у подгреjаним апетитима Турске, старим циљевима Османлиjа коjи се, ти циљеви, у новим паковањима, с печатом Анкаре, извозе на Балкан, у Сараjево пре свега, а као биолошка супстанца много даље, до Немачке, Шваjцарске и горе на север Европе. У садржаj другог проблема спадаjу избеглице из Сириjе и Ирака, броjе се стотинама хиљада а гледамо их како из дана у дан теку Балканом и бескомпромисно траже наставак живота у Европи.

Другу врсту исламског фактора имамо на Косову и Метохиjи, таj jе све изражениjи, радикализуjе се, и у директном jе судару с циљевима Католичке цркве на том простору. Наиме, мало jе познато да jе Ватикан одавно КиМ означио као мисионарско подручjе од посебног интереса, да jе тамо рад на терену веома оснажен последњих 15 година, да се све више Албанаца муслимана враћа хришћанству. Случаj Ибрахима Ругове. СПЦ овде не може да рачуна на „преобраћене душе“ али може држава Србиjа на интерес Ватикана у дворишту jужне покраjине. Ту jе и обjашњење због чега Ватикан ниjе и у догледно време неће признати одваjање Космета од Србиjе, односно због чега по том питању брани став Србиjе.

Сусрет Томислава Николића и папе Фрање вероватно ће донети неку корист и Ватикану и Београду. Овом другом само под условом да jе савладао вековну крваву лекциjу из односа с Католичком црквом. Надати се да jе Београду jасно и то да сви ватикански путеви према Москви воде кроз Београд.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић