Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Васкршња посланица

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/patrijarh-vaskrs.jpg

Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о Васкрсу 2014. године

И Р И Н Е Ј

по милости Божjоj

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим Архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!    ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Данас jе пролеће душама нашим:
Христос из гроба као сунце засиjа,
Мрачну буру грехова наших одагна.
Њега песмом величаjмо jер се прослави!

(Пасхална богослужбена песма)

Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божjа обрадуjе се сунцу, његовим топлим зрацима и његовоj енергиjи коjа све и сва, без разлике, обасjава и греjе. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и поjемо: Данас jе пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засиjа! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величаjмо jер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заjедно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликуjући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова.

Међу многим изразима коjима црквени песници величаjу Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називаjу jер Господ Исус Христос jесте Пролеће нашег новог живота. То ниjе случаjна песничка конструкциjа. Ту ниjе реч о пролећу као годишњем добу, већ jе посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њоj.

До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт jе господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Обjашњаваjући богочовечанску таjну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликуjући пита: Смрти, где ти jе жалац? Аде, где ти jе победа? У таjни Васкрсења, односно у таjни Васкрслога Господа Христа, садржана jе наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато jе и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог са нама, тоjест да узме на Себе сву нашу људску природу и да jе нераздељиво и несливено, сjедини са божанском природом у jедноj и jединственоj богочовечанскоj Личности Своjоj. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту таjну победе Господ jе наjавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, jер стоjи написано: Господу Богу своjему поклањаj се и њему jединоме служи” (Мт. 4, 10).

Подсећаjући вас на ове jеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, jер опроштаj из гроба засиjа”, узвикуjе свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боjи смрти jер нас од ње ослободи Спаситељ, Коjи крсном смрћу Своjом угаси смрт и ослободи оне над коjима jе она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова.

На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Коjи jе Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као краjеугаони камен Цркве Своjе, већ и вере свих нас коjи се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена jе сва наша вера, и нада, и љубав. Ми веруjемо и исповедамо Њега „Коjи jе васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, коjи jе на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључуjе: „Ако Христос не васкрсе, узалуд jе вера наша” (IKop. 15, 17). То jе искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе!

За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, коjи су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачиjи начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да jе Христос васкрсао и да се jавио Кифи, тоjест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да jе Учитељ васкрсао, наjдаље jе отишао свети апостол Тома коjи без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио jе jош страшниjе последице на светим апостолима и онима, коjи су ишли за Њим и коjи су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била jе угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтиjа Пилата, од Јудеjâ, страх одасвуд! Страх jе обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знаjући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих jављаjући им, да jе васкрсао и поручуjе им: „Не боjте се, jа победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни!

Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, коjи поново суде и пресуђуjу истини и правди, и поново прете Голготом, наслеђу Божjем на земљи. И нама Он поручуjе данас: Не плашите се! Ја сам с вама и победих свет! Вером препознаjући у Њему Победника свакога греха и сваке неправде и смрти, охрабримо се и не плашимо се оних коjи, не знаjући шта чине, jош питаjу: шта jе Истина? Ми пак, искусивши Васкрслога Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величаjмо, jер Му дођоше „сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока деца Његова, славећи Га кроз векове”. „Данас jе дан Васкрсења, озаримо се торжеством!” кличе црквени песник и додаjе: „Загрлимо jедни друге, рецимо браћо и онима коjи нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!” Нека из наших грла, а пре тога из наших срца, потече песма и слављење Христа коjи нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом Христос васкрсе! jош jеданпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расеjању широм света. Васкрс jе празник свеправославног jединства и свехришћанског заjедништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на jединство и слогу у Цркви Његовоj. Ко ниjе у jединству са Црквом, коjу Он стече крвљу Своjом, ниjе ни са Њим, Христом Господом.

Без Христа нема Цркве, а Црква никада ниjе без Христа. Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве jе усамљени, „аутономни”, бездомни човек, са своjом непослушношћу Богу и Цркви, са своjим егоизмом и противљењем Духу Светоме, попут Адама изгнаног из раjа. Такве људе Сâм Господ назива вратима пакла коjа неће надвладати Цркву Божjу.

Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохиjи коjи, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминациjе, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над демонским силама таме.

Са истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмациjи и Лици, на Кордуну, у Баниjи, Славониjи и Барањи.

Са радосним поздравом Христос васкрсе! поздрављамо сву нашу браћу и сестре у Републици Српскоj, Федерациjи Босне и Хрцеговине, Црноj Гори, Словениjи и Бившоj Југословенскоj Републици Македониjи, нарочито ове последње коjи, на челу са своjим неправедно утамниченим Архиепископом, страдаjу за jединство Цркве и за чистоту вере православне.

Посебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде, за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском Истоку и у Украjини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха коjа се надвила над њима и да просветли ум и душу сеjачима мржње према светом Православљу и озари их миром и светлошћу истине.

Нека Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства коjима синови безакоња оковаше Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована кога преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет.

Молимо се Васкрслом Христу Господу да вас љубав Божjа увек и непрестано испуњава. Још jеданпут вас срдачно поздрављамо сверадосним васкршњим поздравом:

Христос васкрсе!

Дано у Патриjаршиjи српскоj у Београду, о Васкрсу 2014.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патриjарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадиjски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралиjско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни епископ jегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни епископ липљански ЈОВАН
Викарни епископ ремезиjански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобиjски ДАВИД

 

Извор: СПЦ

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: