Василије Крестић: Зашто нас Хрвати увек „изненаде“

НЕ прође много времена а Хрвати нас неким своjим иступом против Србиjе и Срба неприjатно изненаде. Нас то заболи, jер они знаjу, и у томе имаjу велико искуство, да нам дубоко зариjу трн у здраву ногу. Ми бол или отрпимо или благо реагуjемо и, по правилу, увређени чудимо се што нас убадаjу и вређаjу кад им за то не даjемо повода.

Тако то траjе годинама и децениjама, а наш однос према њима се не мења. Трпимо ударац за ударцем, увреду за увредом, понижење за понижењем, уцену за уцененом и наивно веруjемо да ћемо ћутањем или благим опоменама стећи њихову љубав, да ће се они призвати памети, да ће се изменити, да им више нећемо бити обjект над коjим ће своjе комплексе безобзирно и дрско испољавати.

Отворено неприjатељски односи Хрватске и Хрвата према Србиjи и Србима и учестале ћушке коjе Загреб удара Београду и српским политичарима, као што jе ова коjа се тиче Воjислава Шешеља и усвоjене резолуциjе Европског парламента, довели су Србиjу до стања коjе вређа читаву нашу нациjу.

Они су себи узели слободу да нам учестало деле лекциjе о томе шта треба да чинимо, како да се у ком случаjу понашамо, шта на ком пољу треба да урадимао а шта не радимо што бисмо, по њиховом схватању, њиховоj жељи и њиховим интересима морали да чинимо. Другим речима хрватски политичари су нам се због нашег претерано трпељивог и снисходљивог понашања, коjим желимо и њима и Европи да докажемо и покажемо да смо за сарадњу и добросуседске односе, да заслужуjемо да уђемо у Европску униjу, наметнули као ментори, као некакви моћници коjи желе да управљаjу нашом унутрашњом и спољном политиком, да одлучуjу о нашим виталним националним и државним интересима.

Боjим се да наши политичари, и то како они из претходних времена, тако и ови данашњи, живе у уверењу да ћемо непрестаним и нерационалним попуштањем Хрватима, на коjе смо их већ навикли, купити њихово приjатељство, да ћемо их придобити, па да ће нам они помоћи, или да нам бар неће правити веће проблеме на путу нашег уласка у Европску униjу. Ако jе то стварно тако, одговорно тврдим да jе то рачун без крчмара, да jе то лажна илузиjа, коjа ће нас скупо стаjати и због коjе ћемо доживети jош многа и тешка понижења.

Ми, коначно, после свих искустава коjе имамо са Хрватима, треба да будемо свесни да они, кад jе реч о Србиjи и Србима, имаjу jасно дефинисан став. Таj став jе, уз часне изузетке, у свим своjим аспектима, у дужем временском периоду, унисоно антисрпски, наглашено хрватски па и великохрватски. При томе, у вези с таквим њиховим ставом српска политика нема дефинисан одговор. Узалуд ми причамо о добросуседским односима, о приjатељству и сарадњи, о добрим намерама, о томе да немамо неприjатеље, кад за такве односе немамо праве и искрене партнере са хрватске стране.

Да не бисмо као досад ишли погрешним путем кад jе реч о односима са Хрватском и Хрватима било би добро и корисно да наши политичари мало боље проуче историjу српско-хрватских односа, да се упознаjу с политичком стратегиjом и тактиком Хрвата, да схвате коjи су и какви њихови циљеви и на коjи начин су све спремни да их остваре.

На та питања српска историографиjа дала jе научно проверене одговоре, али политика њих не користи. Она их игнорише па се у своjоj оперативи служи импровизациjама. Наша досадашња политика односа с Хрватском и Хрватима, и то не само у овом тренутку него и у раниjим временима, пуна jе добрих намера, али и незналачких, веома штетних лутања. Основа читаве наше политике с Хрватском и Хрватима у свим областима мора да буде заснована на строгом реципроцитету. Ако тако не буде и док тако не буде, ми ћемо с те стране доживљавати неприjатна „изненађења“, трпећемо уцене и понижења, имаћемо само штете.

Кад jе реч о нашим односима с Хрватском и Хрватима историjа нам заиста мора бити учитељица живота. Зато препоручуjем политичарима да jе проуче и да из ње извуку нужне поуке и поруке.

(Вечерње новости)

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане виjести:

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ – Милост Хрвата купуjемо …

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Историjа се немилосрдно …

Историчари демантуjу Соњу Бисерко: Југу разбиле Словениjа и …

Дуго жигосање српског имена (први део) – Jadovno 1941.