Данас се у Немачкој појављују многи збуњујући извештаји: прво о томе како огроман број избеглица долази у ту државу, па како избеглице нестају без трага, а затим и да је Немачка једина држава која прихвата своју одговорност да пружи склониште за ове људе који беже од хаоса који је изазвао Запад.
Ту су и теорије да је избегличка криза вештачки створена како би се напала Европа, нарочито Немачка, али и приче да ће избеглице бити јефтина радна снага за корпоративну елиту. Неки упозоравају и да се спрема грађански рат у Немачкој.
Међутим, оно што је најважније јесте да људи схвате да у Немачкој, држави у којој је дошло до успона најмрачнијег нацизма у људској историји, тренутно све више расте мржња према муслиманима.
Морамо се подсетити да је један од кључних догађаја који су довели до успона нациста и њиховог рата против Јевреја било паљење Рајхстага од стране нациста, а за шта су оптужени „комунисти“. Као што каже Марк Твен: „Историја се не понавља, али се римује“.
Дакле, какво је сада стање у Немачкој?
Прво, има заиста јако много избеглица које стварају логистичке проблеме: где ће они живети, ко је одговоран за то да им пружи склониште, медицински третман, грејање и храну? Ту је и језичка баријера, али и правне процедуре за азиланте, које су и до сада биле тема расправа у Немачкој.
Велики изазови су пред Немачком, а они који се суочавају са тим изазовима се баш и не сналазе најбоље. Заправо, највећи део посла не обавља влада, већ волонтери који доносе одећу и држе часове језика.
Непотребно је рећи да, када су велике групе људи у питању, поред добрих и поштених људи мора бити и криминалаца разних врста. Стога су вести у Немачкој пуне извештаја о злочинима и насиљу које су починиле избеглице, мада има и прича које су измишљене од стране расиста. С друге стране, има и извештаја о томе да су десничари нападали избеглице, чак палећи избегличке кампове.
Немачки грађани стално говоре како су муслимани „зли“, како „бацају смеће по њиховим улицама“, како „силују младе немачке плавуше“, и да представљају паразите немачког социјалног система и гурају немачке грађане у беду и сиромаштво.
Иако људи који говоре овакве ствари још увек нису довољно организовани и не пазе шта говоре у јавности, постоји покрет који се креће у том смеру под називом Патриотски Европљани против исламизације Запада (скраћено ПЕГИДА).
Ова организација је недавно успела да се инфилтрира у партију Алтернатива за Немачку (АфД), која би према тренутним анкетама добила 7% гласова када би се сада одржали избори. Они су чак успели да засене и нови мировни покрет који се залаже за заустављање империјализма и немачке политике у Украјини и НАТО-у.
Упркос томе што имају расистичке и десничарске слогане, ПЕГИДА и АфД оштро негирају да су „нацисти“, називајући себе „грађанима“ који траже „слободу“ и који се боре против корумпиране власти и медија чији је циљ да униште Немачку.
Као и тридесетих година прошлог века, велико је незадовољство међу становништвом Немачке и то због очигледних разлога: незапосленост, пад стандарда државе, ниске плате, не баш светла будућност за средњу класу, корупција, али и губитак поверења у политичке процесе.
Дакле, главна мета незадовољства би требало да буде власт, односно владајућа елита. Наравно, и то се јавља до одређене мере.
Нажалост, све већи број људи криви елиту због тога што „не ради ништа поводом избеглица“, уместо да је криви због очигледне корупције и неправилног управљања. Зашто је то тако?
Први проблем је што мејнстрим медији говоре о избегличкој кризи исто као и Ангела Меркел и остатак владе: како је то добра ствар и како је дужност Немаца да приме избеглице. Међутим, медији истовремено упозоравају на скривене терористе ИСИС-а мешу избеглицама, стварајући збуњеност међу грађанима.
Људи су постали толико збуњени од константног бомбардовања вестима о избеглицама да су подложни чак и најјезивијим идејама попут слепе мржње према муслиманима и избеглицама која се шири у десничарским медијима.
Управо такво стање доводи до настанка тоталитарне државе, јер се људи повлаче у своје приватне животе, чекајући да наиђе неки херој који ће их спасити, ма ко то био.
Дакле, не могу се само мејнстрим медији окривити за овај развој догађаја. Заправо, изгледа да управо алтернативни медији десничарских група попут ПЕГИДА-е изазивају највећи страх међу народом Немачке.
Десничарска пропаганда се своди на то како треба истерати муслимане пре него што униште културно напредну немачку државу.
Одржавају се и трибине на којима се народ убеђује како не мора да слуша власт и како немачки народ не сноси никакву одговорност према избеглицама. Највећа иронија у свему томе је што је управо патња тих избеглица омогућила Немцима да живе лагодно као што су до сада живели.
Немачка је на корак од потпуног хаоса проузрокованог десничарском пропагандом. Немци само нису свесни да, чак и ако постоји некаква „избегличка завера“, она није усмерена на „уништење Немачке“ већ на то да немачки умови у потпуности изгубе емпатију и саосећање.
Зар се Немци не сећају да су и неки од њих постали избеглице након Другог светског рата?
Дакле, тренутна ситуација одговара само онима које теже контроли и застрашивању. Они ће искористити десничарске покрете и њихову немилосрдну пропаганду да укину слободу изражавања и слободу окупљања стварајући отворено фашистичку полицијску државу.
Немци морају схватити да ово није конфликт између левице и деснице, владе и опозиције, мејнстрим медија и алтернативних медија, Партије зелених и ПЕГИДА-е или муслимана и хришћана. Ово је борба између нормалних људи који и даље имају савест и појединаца који немају нимало емпатије и који теже само власти и контроли.
Потребно је да се забораве идеологије и поделе само на тренутак, и да сви почну да користе свој мозак, своје очи и своја срца како би проценили ситуацију на прави начин. Треба се борити за то да се немачка историја не понови.
(Wебтрибуне.рс)
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
Ко спрема српске касарне за исламске регруте
Нису ово ни избеглице ни мигранти, ово је пресељење читавих
10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице