УВРСТИТИ У ДОГАЂАЈЕ ОД РЕПУБЛИЧКОГ ЗНАЧАЈА

Недељко Митровић

Обиљежавање страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће 10. септембра Влада Републике Српске требало би да уврсти међу догађаjе од републичког значаjа, изjавио jе Срни предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић.

„Ми смо то почели обиљежавати приjе 10 година поводом Међународног дана несталих, а посебно смо хтjели прихватити таj датум зато што jе он требало да буде од међународног значаjа“, рекао jе Митровић.

Страдања српског становништва на подручjу Озрена и Возуће у септембру 1995. године, навео jе он, представља примjер локалног геноцида jер су убиjани сви без икакве селекциjе.

Митровић сматра да би било оправдано тражити да се процесуирање злочина над Србима са Озрена пребаци на Окружни суд у Добоjу.

„Наjмање два човjека одговорна су за таj случаj, а то су тадашњи командант Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ Сакиб Махмуљин и начелник Центра служби безбjедности Зеница Шефик Џаферовић. Случаj би, због брзине и праведности поступка, требало пребацити на Окружни суд у Добоjу“, рекао jе Митровић.

Према његовим риjечима, нема никаквих резултата процеса тражења несталих Срба са овог подручjа.

„Ниjе ни 10 људи пронађено откад jе Институт за нестала лица БиХ почео са радом. Имали смо чак пет-шест тиjела коjа су дуго стаjала на површини, а Тужилаштво БиХ никако ниjе давало наредбу за асанациjу терена, што довољно говори“, рекао jе Митровић.

Он jе додао да jе на Озрену заробљено 459 српских воjника, од коjих jе 49 размиjењено, 271 идентификован, а 131 се води као нестао.

„О монструозности злочина говори чињеница да jе од 21 ексхумираног лица, њих 17 без главе. Тиjела су измjештана, што jе карактеристично за гробницу у Гостовићу, одакле су премjештена тиjела 32 воjника коjе су масакрирали муџахедини, а пронађена уз риjеку Криваjу код Завидовића“, рекао jе Митровић.

Предсjедник Удружења жена жртава Рата Републике Српске Божица Живковић Раjилић сматра да jе обавеза Српске да злочине на подручjу Озрена окарактерише као геноцид и да обиљежавање страдања уврсти у догађаjе од републичког значаjа.

Према њеним риjечима, о страдању припадника Воjске Републике Српске и цивила постоjе неjеднаки подаци између извора супротстављених страна из протеклог рата.

„Ипак, оно што jе прихваћено као доказ у Хашком трибуналу приликом суђења бившем команданту Главног штаба такозване Армиjе БиХ Расиму Делићу, jесте да су страдали и воjници и цивили. До детаља се описуjе затварање три Српкиње у jедноj шупи у логору Каменици. Оне су затворене одвоjено од припадника Воjске Републике Српске и ту су биле изложене стравичном мучењу, премлаћивању и другим облицима психо-физичке тортуре, па чак и електрошоковима“, рекла jе Раjилићева.

Она каже да jе за ова мучења и убиства казна била непримjерено мала и истиче да многи документи нису узети у разматрање, а да jе то учињено броj страдалих цивила био би много већи.

„Познати су муџахедински ратници под командом и у саставу Армиjе БиХ, али за стране представнике и jавност, као и за Суд и Тужилаштво БиХ нико ниjе крив и они српске жртве не признаjу“, поручила jе Раjилићева.

Извор: 

Везане виjести:

ЗЛОЧИН У ВОЗУЋИ ИМА ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

ЂУРИЋ: 139 ДАНА У ТУЗЛАНСКИМ САМИЦАМА

МОГУЋЕ ДА СУ ЕКСХУМИРАНИ ОСТАЦИ СРПСКИХ ВОЈНИКА ИЗ ЛОГОРА ГОСТОВИЋ