УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА „ХРВАТСКИ ЕВРО“

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“ опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“ Миленко Јахура.

„По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други“, рекао jе Јахура за Срну.

Он наглашава да су на тим подручjима изузетно популарне и пjесме коjе дословно славе кољаче из Јасеновца и Старе Градишке /“Максови месари“/ и „кланицу“ за Србе у Чапљини.

„Упркос томе, ово дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на `хрватски евро` дjелуjе изненађуjуће и опомиње да од садашње Хрватске, али и и ЕУ, можемо jош свашта очекивати“, рекао jе Јахура.

Он сматра да за овакво стање наjвећу одговорност сноси српска страна, посебно званични Београд, коjи jе, како jе рекао, више пута „показао спремност да занемари постоjање геноцида над Србима у НДХ зарад интереса поjединих политичких и других кругова у Србиjи“.

„Од оваквог изгледа `хрватског евра` веће изненађење било би адекватно реаговање Министарства иностраних послова Србиjе, коjе jе приjе неколико година ћутке прешло преко доказима поткриjепљеног приjедлога СНД `Пребиловци` да се противтужбом за геноцид против Хрватске обухвати период НДХ, као и геноцидно етничко чишћење Срба у диjеловима БиХ у рату од 1992. до 1995. године“, каже Јахура.

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић сматра да би не тако мали дио хрватске jавности сигурно био задовољан стављањем мотива Јасеновачког цвиjета на „хрватски евро“, односно промоциjом мjеста на коме jе одрађен „наjвећи посао“ у стварању етнички готово чисте Хрватске у њеним данашњим границама.

„Ипак, вjеруjем да онаj већи дио то сигурно не би подржао. Не због изреке: `Чиме се будала поноси, паметан се стиди`, већ због тога што се Јасеновац, Јадовно и многа друга стратишта усташке НДХ настоjе ампутирати из хрватске свиjести и савjести“, рекао jе Басташић за Срну.

Он каже да jе „ствар континуитета“ то што ће се опет при хрватском уласку у „ново царство“ на монети наћи симбол великог стратишта.

„Многи не знаjу да се 1941. године на новчаници од 1.000 хрватских куна налазила панорама планине Велебит /центар комплекса смрти Госпић – Јадовно/, и то гледана управо из правца острва Пага. А на Пагу су, као што jе познато, постоjала три усташка концентрациона логора од коjих jедан за жене и дjецу, први такав у Другом свjетском рату“, подсjетио jе Басташић.

Виши кустос Музеjа жртава геноцида у Београду Јован Мирковић каже да ниjе баш jасно да ли jе то само нечиjа идеjа или стварни приjедлог кованице, те да не не треба а приори сваку такву активност осуђивати.

„Ипак, оваj знак ће се морати и тумачити Европи и неће се моћи рећи да jе то израз `србочетничке окупациjе` и `резултат домовинског рата`“, каже Мирковић.

„Уосталом, Хрватска jе закорачила у европску заjедницу и ако Европи ниjе засметала њена неокаjана прошлост, као и низ недемократских поступака према делу властитог становништва у новиjоj историjи, без катарзе и раскида са фашисоидним идеолошким предлошком на коме jе почивала хрватска држава за време Другог светског рата, зашто би jоj сметало истицање симбола страдалаштва – jасеновачког знака“, рекао jе Мирковић за Срну.

Он jе навео да се савремена Хрватска позива на антифашизам као историjско насљеђе, али да ипак постоjе jаке снаге, па чак и оне коjе су успоставиле нову хрватску државу, коjе баштине и насљеђе НДХ.

„Стављањем овог знака, ако jе то тако, Хрватска само наставља истицање своjе наводне антифашистичке прошлости коjу стално званично промовише, док Европа не види стварну фашисоидну прошлост хрватске државе, за коjу `отац савремене Хрватске` рече да jе представљала израз `тисућљетних тежњи`“, додао jе Мирковић.

„Двери српске“ обjавиле су на саjту фотографиjе узорака сериjе кованог „хрватског евра“, коjи jе посвећен уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су, како се наводи, ковани у 1 000 примjерака у Европскоj централноj банци са сjедиштем у Франкфурту на Маjни.

Под именом сериjе „биљни и животињски свиjет Хрватске“, на полеђини новчића од 10 центи налази се споменик у Јасеновцу, наjвећем концентрационом логору фашистичке НДХ гдjе jе на наjсвирепиjе начине уморено више од 750 000 Срба, Јевреjа, Рома и других.

„У нади да ће институциjе државе Србиjе и организациjе за заштиту и очување успомене на жртве холокауста и геноцида реаговати, те проверити ову информациjу и зауставити пуштање овакве кованице у промет, питамо какво би обjашњење требало да има хипотетичка кованица из немачке сериjе са наличjем нпр. концентрационог логора у Аушвицу или Дахауу“, наводи се на саjту „Двери“.

Извор: