Усвојена иницијатива за оснивање Сабора Срба Крајишника

Основе Програма и Статута Сабора Срба Крајишника ( С С К) сачинила је група крајишких интелектуалаца и усвојен је на Иницијативном одбору 17. фебруара у манастиру Нова Грачаница у Чикагу (САД), изјавио је на заседању Скупштине генерал Коста Новаковић.

Документи су упућени на усвајање организацијама и удружењима Срба Крајишника, а заснивају се на начелима Опште декларације о правима човека, Генералне скупштине УН, стратешким документи Владе Србије и кровних организација Асоцијације и коалиције избегличких удружења у Србији.

Програмски циљеви и задаци Сабора, како је казао, односе се на земљу порекла Републику Хрватску из које су Крајишници избегли и прогнани, затим Србију и Републику Српску у којима су нашли уточиште, али и сву дијаспору.

Према иницијалном програму, главни циљеви и задаци Сабора су: повратак изгнаних Срба Крајишника својим кућама уз учешће међународног фактора и враћање Србима у Хрватској статуса констутитивног народа.

Интеграција Срба Крајишника, а не асимилација, у уставноправни, политички, економски, школски и културни систем земље у којој се налазе, затим очување језика, школства, националне историје, културе и обичаја.

Општи задаци су остваривање политичких интереса, решавање статусних и материјалних питања, а тежиште је стављено на активности кроз институције система Србије, али и институције С С К чије је оснивање планирано.

Како је навео Новаковић, предвиђено је оснивање Удружења или Одбора Матице српске, Института за историју, редакције Енциклопедије, Музеја, Архива, библиотека, задужбина и клубова Срба Крајишника.

У Иницијативи за оснивање Сабора разрађен је и концепт медијског деловања према коме би прво био покренут месечник магазинског типа, затим телевизија и дневни лист општег карактера са сталним садржајима посвећеним Србима Крајишницима, посебно Србима у Хрватској.

Сабор је унапред искључио могућност да се залагањем за властита права, угрозе иста таква права других, јер би тиме дискредитивао саму основу сопственог разумевања права човека и грађанина, како у односу на Хрватску, тако и Србију, при чему, како је наглашено, „Срби Крајишници Републику Хрватску доживљавају као свој завичај, а Републику Србију као своју матичну државу.“