Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић

Један од неформалних одговора на писмо хрватских бискупа из новембра 2018. годинеупућено Патријарху Српском Иринеју, је недавна изјава епископа бачког Иринеја за хрватски „Вечерњи лист“ којом је објаснио да у нема потребе журити на одговор хрватским бискупима и да ће то Синод СПЦ учинити онога тренутка када осети да је за то право време.

„Вечерњи“ је пренео како је Иринеј, између осталог, рекао и то „да иста господа треба да покажу да у ХБК нема усташки настројених бискупа“. Видно, то је изазвало реакцију хрватског усташе у покушају, некадашњег градоначелника Осијека и несуђеног руководиоца ХОС-а, Анта Ђапића, иначе врло контроверзног политичара, који није превише омиљен у хрватском друштву и који је оптуживан за дезертерство као и чињеницу да се води личним инетресима у „јурњави за фотељама“. Председник је странке „Десно“ која је настала 2014. године у Загребу на идеолошким основама Анта Старчевића, оца србофобије у Хрвата у последњих век и по, с циљем да окупи све десничарске партије и уједини их против власти.

Портал „Дневно“ пренео је Ђапићево отворено писмо у целости. Остаје нејасно да ли господин Ђапић уопште зна да поред Патријарха Српског Иринеја, постоји и еписког бачки, такође Иринеј (који је дао одговор „Вечерњем“), или је то грешка самог портала, остаје непознаница, до које нам и није баш стало, али јасно показује ниво и озбиљност политичара који могу на овај начин да заступају свој народ у јавности.

„Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде“ рекао је један од највећих српских песника Јован Дучић па с разлогом можемо да се подсетимо његових речи, читајући поменуто писмо господина Ђапића.

Своје писаније започиње оштрим тоном и каже да Хрвати не морају да се правдају да нису усташе никоме па ни Србима и да то неће радити никада у будућности. Пре свега, њих нико никада није ни терао да се изјашњавају ко су и шта су али је и историја показала да су то чинили и када је требало и када није требало. Не знам колико је господин у праву када каже да су Хрвати у цивилизованом свету прихваћени као миран и мирољубив народ ако се цео свет згражава над чињеницом да је Независна Држава Хрвастка једина земља у историји цивилизације која је од 42. концентрациона логора имала чак 9 намењених деци. Иако је истина о поменутој држави почела да испливава тек недавно на видело, чињеница је да су многи у свету згрожени не само масакрима који су почињени пре свега над српским становништвом, него и чињеницом да је постојала једна таква болесна идологија.

Интересантан је и наставак текста у којем он опомиње Иринеја (сад, нисмо сигурни којег, јер очигледно да не познаје чињеницу да постоји и епископ бачки Иринеј) да би било паметно да Срби из Србије држе прсте даље од Хрвата, Хрвастке, чак и од Срба у Хрватској је су они, тобоже, проблем хрватског народа и хрватске политике и да ће им у супротном ти прсти бити одсечени. А притом додаје да уколико буде другачије, показаће нам да „они“ (ко год да су они) могу да делују и на простору Босне и Војводине где нас ваљда могу угрозити, напасти, клати – питање је на шта је мислио овај стари, чудни усташа у покушају.

Нормалан и пристојан човек са ових простора, може да се запита да ли је могуће да у 21. веку, када се цео свет згражава на било какву помисао о ревитализацији фашизма, нацизма и усташтва, један политичар тих година јасно и недвосмислено изјави да ће он и (претпоставимо) његови следбеници бити усташе ако затреба да се опет кољу Срби, чија је светосавска идеја, зло које шири мржњу и нетрпељивост међу народима? Господин Ђапић очигледно не разуме да је у 21. веку и да се данас велики део цивилизованог света, којем, како он верује, припада Хрватска, јежи на изјаве које величају усташтво, нацизам и фашизам. И ако хрватски народ јесте схваћен и прихваћен као миран и мирољубив, онда је сигурно да господин Ђапић квари ту слику. Просто је невероватно да једна јавна политичка личност може да изјави да је у стању да прихвати усташку идеју поново и „сече прсте“ Србима уколико не поступе како он мисли да треба да поступе.

Помињао је чак и Светосавље у негативном контексту као агресивно и злочиначко. Да ли он зна ишта о Светом Сави? Да ли је икада прочитао дело које говори о лику и делу Светога Саве и Светосавља уопште? Не верујем. Да је господин Ђапић икада ишта прочитао о Светоме Сави и његовом делу, знао би да је он Отац Нације и да као такав, чак и пре 800 година, у време стварања нашег идентитета, када нам је утабао стазе и отворио небеске капије, није никога звао „накотом“, „прљавом пасмином“, „вепровима пуштених с вјерига“, „онима с погрешним крвним зрнцима“ и тако даље, и тако даље. Наш Отац Нације није никога мрзео нити имао простора у себи за мржњу. Свети Сава је био дефиниција љубави према Богу, Отаџбини и човеку као дугхвном и физичком бићу.

Нека прво прочита неко дело свога „оца нације“ на којег је толико поносан, утемељивача најљигавије и најодвратније идеологије икада и анализира количину мржње истог према српском народу, па нека се онда јави да коментарише. Нашег Оца Нације, Светога Саву никада нико у свету није блатио, оптуживао нити кривио за било какав сукоб. С тога бих препоручио господину Ђапићу да пре него што настави да баљезга, прочита коју паметну књигу и излиста неки паметан рад. Препоручио бих му и Ива Пилара који је јако добро знао шта Свети Сава значи српском народу, али и цивилизацији уопште, па је и сам избегавао да га блати и оптужује.

Дозвољено је критиковати све у Срба осим Светога Саве!

Не знам само на шта господин Ђапић мисли у петој тачки у којој каже да би нам хрватски народ опростио. Шта да нам опрости? То што су наши стари хтели да живимо заједно и да будемо једнако уважени и признати као и Хрвати? То што су наши преци ослободили 1918. године читаву Хрватску, Славонију и Далмацију и пустили Хрвате да буду део велике Краљевине уместо „мала околина Загреба“? Да нам опросте што су Хрвати Усташе поклали преко пола милиона Срба и што су Срби након тога ипак хтели да уђу са истим Хрватима у државу? Можда треба да опросте што су ваше крволчочне животиње и хијене протерале недужне људе са својих огњишта? Или једноставно да нам опросте што ми свој светосавски идентитет не морамо никоме да доказујемо. Не будимо се и не перемо зубе пред огледалом вичући у себи „Ја сам Србин, ја сам Србин“. Ми смо свесни свога постојања и своје историје, својих највећих победа и пораза из којих ћемо учити, брзо или полако, али ћемо учити. С тога, једини који у овом случају могу да опраштају су само Срби, окупани страдањем и лаковерјем према Хрватима, због свега што им је учињено на најсвирепије и најболесније начине које је човечанство видело.

Да ли годпосин Ђапић схвата тежину речи које је изговорио, написао или како год? Мислим да није, јер да јесте, усташтво и Покољ, сечење прстију, рат и поновно убијање не би ни помињао у својим јавним иступима. Био би свестан да такве изјаве не доприносе ничему, сем потпиривању поновне мржње и евентуалног сукоба. Човек који је познат по свакој „функцији на пар месеци“, па чак и по плагирању магистарског рада тешко да може да има било какав значај данас у једној земљи ЕУ. Али остаје забрињавајуће да такви људи имају простора у јавности.

Уместо овог драматичног обраћања Србима у Хрватској (које су Хрвати још у Отаџбинском рату свели на статистичку грешку) у последњој тачки његовог усташтва у покушају, нека се господин Ђапић посвети Хрватима који у последњих неколико година насељавају Ирску, Немачку, Аустрију и остале земље ЕУ, управо бежећи од људи као што је он. Како статистике кажу, њих је око пола милиона. Нема шта господин Ђапић да прича мањини коју сви користе у политичке сврхе и чија је судбина упитна. Прича о Србима у Републици Хрватској је завршена прича и као што то каже господин Ратко Дмитровић, само је питање времена када ће последњи Србин да „исцури“ одатле.

Зато, подаље руке од нашег народа и наше Цркве, држите се своје воденице. Хрватски народ ће, надам се, приметити ове скандалозне, монструозне иступе господина Ђапића, препознати као штетне и одстранити из друштва, као и сваки тумор у људском организму. Водећи се чињеницом да није омиљен у хрватском друштву, надам се да ће овога пута реаговати и дотичног санкционисати на прави начин, јер овакве изјаве, не само да руше углед једне земље која је чланица ЕУ, већ и њен народ поново могу да срозају до блата и муља цивилизацијског дна, баш као што је то учинила Независна Држава Хрватска са својом геноцидном и болесном идеологијом.

Аутор: Владимир Банковић

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ

Везане вијести:

Анто Ђапић: Буде ли требало, бићемо и усташе!