Муслиманска влада jе 1993. године сприjечила евакуациjу цивила из Сребренице, коjу jе Унпрофор предложио, изjавио jе данас бивши службеник за цивилна питања и политички савjетник Унпрофора Деjвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом. Сребренице, коjа jе чак била почела, али да jу jе “влада“ БиХ зауставила. И тадашњи “предсjедник“ БиХ Алиjа Изетбеговић потврдио ми jе да jе та инициjатива сприjечена, казао jе свjедок тужилаштва током унакрсног испитивања Младићевог савjетника одбране Бранка Лукића.
Харланд jе признао да jе у демилитаризованим зонама Сребреници и Жепи било оружjа и воjске, као и да jе Унпрофор био обавиjештен о нападима муслиманских снага у том подручjу, али докази о убиjању Срба били су, како jе рекао, веома ограничени.
Говорећи о ситуациjи у Сараjеву, гдjе jе био распоређен од jуна 1993. године до краjа сукоба, Харланд jе оциjенио да су Срби “могли да примене много већи притисак од оног коjи су чинили”.
Да су то урадили, могли су да доведу до пада одбране града, изjавио jе Харланд, оциjенивши да би “заузимање града, уз поштовање закона и обичаjа ратовања, било мање драстична мjера од санкциjа” усмjерених против цивилног становништва.
Описуjући ситуациjу у Сараjеву, Харланд jе навео да jе владала атмосфера страха и безнађа, да jе морал био на ниском нивоу и да jе било дезертирања.
Он jе потврдио да су муслимани свjесно изазивали несташице гаса и струjе у Сараjеву, као и да су из снаjпера гађали људе коjи су поправљали водове и приказивали да то чине Срби како би добили међународну помоћ.
– Неки с босанске стране су сматрали да ће неки потези бити од помоћи да изазову западну воjну интервенциjу. Изетбеговић ми jе лично рекао да становништву не треба омогућити да изађе из Сараjева – казао jе Харланд.
“Да ли сте били обавиjештени да су српски цивили убиjани у Сараjеву?”, упитао га Лукић.
“Да”, одговорио jе Харланд и додао да jе Унпрофор покушавао да установи етничку припадност жртава, као и узрок смрти.
На питање колико jе Срба убиjено током рата, он jе одговорио да jе током опсаде живот изгубило око 10.000 људи, од коjих су око 1.000 били Срби и ниjе се сложио с Лукићевим наводима да jе убиjено више од 5.000 Срба.
Влада у Сараjеву jе 1993. године, према његовим риjечима, “jашући на таласу међународне подршке, заузела тврђу лињу у међу преговорима”.
– Они су сматрали да повећана вjероватноћа да ће НАТО користити ваздушне ударе против Срба поjачава њихову позициjу и надали су се бољем исходу у преговорима – оценио jе Харланд.
На Лукићево питање да ли то значи да jе свака приjетња ваздушним ударима против Срба поjачавала позициjу бошњачке владе, свjедок jе одговорио: “Да, апсолутно.”
Позициjу Срба jе временом, према његовом мишљењу, ослабио читав низ фактора, међу коjима санкциjе коjе jе Београд увео босанским Србима под притиском Запада, успjеси муслиманских снага коjе су jачале захваљуjући западним и исламским земљама, као и акциjе НАТО против Срба.
Према Харландовим риjечима, у Мостару, западноj Херцеговини, па и Кисељаку, у централноj Босни, било jе хрватских jединица и било jе очигледно да Загреб наоружава и финансиjски подржава Хрвате у БиХ, док jе зеничка област била позната по великом броjу муџахедина.
Ипак, ниjедноj страни осим Србима ниjе било приjећено ваздушним нападима, казао jе он.
Харланд, коjи jе често присуствовао састанцима лидера свих страна и срео се с Младићем двадесетак пута, изjавио jе да jе било периода напетости између цивилног и воjног руководства босанских Срба.
– Мислим да jе било раздобља када би долазило до напетости између цивилних структура под (Радованом) Караџићем и воjних структура под Младићем – рекао jе он.
Харланд рекао jе да су се високи официри ВРС према Младићу односили “с великим поштовањем”.
– Никада нисмо посумњали да jе он официр коjи има сву команду – чак и када jе риjеч о мањим догађаjима на терену, рекао jе свjедок.
Суђење Младићу биће настављено сутра унакрсним испитивањем Харланда.
Извор: Блиц