arrow up

Подијелите вијест:

УКЛАЊАЈУ ПЛОЧУ СРПСКИМ ОСЛОБОДИОЦИМА ГРАДА

Табла са натписом да су српски воjници ослободили Будву, постављена 1931. године биће уклоњена jер “оно што на њоj пише не одговара историjским чињеницама”, наjављено jе из Директората за културну баштину Министарства културе Црне Горе.

Генерални директор Директората Лидиjа Љесар рекла jе да Министарство културе и Комисиjа за подизање спомен обиљежjа нема право да са улаза у Стари град скину плочу “српским ослободиоцима Будве” ако Општина не поднесе инициjативу за уклањење, али jе наjавила да ће она бити уклоњена по другом основу, преносе подгоричке “Виjести”.

“Имамо право да дjелуjемо по Закону о заштити културних добара. Кроз проjекат о ревалоризациjи Старог града третираћемо ово културно добро и све оно што ниjе културни слоj, што не одговара историjским чињеницама, а што деградира то културно добро, биће уклоњено”, рекла jе Љесарова.

Напомињући да износи лични став као стручњак и став Комисиjе за подизање спомен обиљежjа, Љесарова jе рекла да та плоча не може бити третирана као културни слоj.

“Културни слоj ниjе спомен обиљежjе, већ оно о чему прича то спомен обиљежjе. Спомен обиљежjе jе у ствари 24-сатни саобраћаjац, коjи упућуjе коjим путем треба ићи. Оваj саобраћаjац изнад улазних врата у Будви ниjе добар и изазива колапс у саобраћаjу”, тврди она.

Спомен плоча jе постављена 1931. године изнад Вељих врата на улазу у Стари град, а Комисиjа за подизање спомен обиљежjа Министарства културе констатовала jе да оно што на њоj стоjи “не одговара историjским чињеницама”.

Налаз jе доставила Општини Будва, коjа jедина по Закону о подизању спомен обиљежjа може иницирати уклањање спорне плоче.

На плочи, постављеноj испод Венециjанског лава, уклесане су риjечи: “На успомену доласка храбре побjедоносне Српске воjске коjа послиjе jуначних побjеда ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва”. Изнад тог написа уклесане су риjечи Петра Другог Петровића Његоша: “Поколења дjела суде…”

Љесарова наводи да 8. новембра 1918. Аустроугарска ниjе постоjала, а чланице тадашње Аустроугарске монархиjе су недjељама приjе тога прогласиле независност у своjим парламентима.

Она каже да би се, на примjер, културним слоjем сматрало да jе на мjесту спомен плоче био грб Карађорђевића jер то има историjског утемељења.

Проjекат ревалоризациjе културних добара, чиjи jе Љесарова аутор, окупио jе 250 стручњака коjи су радили у 50 тимова. Један тим се бавио Старим градом под њеним менторством и евидентирао “све оно што jе девалвирано”.

У Општини Будва не постоjи спремност за покретање инициjативе за уклањање спомен плоче због, како jе “Виjестима” речено, љетње сезоне и могућег ефекта коjе би то имало на окружење и долазака српских гостиjу.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Пеjовић: Повампирењу фашизма одговорићемо онако како …

у будви полагање виjенаца ослободилачкоj воjсци србиjе

Недељковић: Дубровачки Срби – Jadovno 1941.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​