Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран.
Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало jе мишљење да су свесно жртвовани у наjтежим борбама 1916. године, jер су они, а нарочито њихови официри, били воjничка снага национално-револуционарне организациjе „Уjедињење или смрт”.
Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио jе да jе потпуковник Воjин Поповић два пута команданту Дринске дивизиjе одбиjао наређење да изврши jуриш на Сиву стену.
Батаљон Срба добровољаца основан jе 1916. године од бивших добровољаца црногорске воjске из Херцеговине и Боке, коjи су се определили да наставе ратовање у српскоj воjсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран jе jедан полубатаљон са две получете, од коjих су у jедноj получети били бивши добровољци Билећког батаљона, а у другоj бивши добровољци Гатачког, Требињског, Бокешког и Црногорског батаљона. Маjор Љ. Борисављевић jе формирао батаљон, а његов командант био jе пуковник Алимпиjе Марjановић коjи jе водио Добровољачки одред у борбама на Власини октобра 1915. године. Батаљон Срба добровољаца заузео jе положаjе на Солунском фронту код Корче и учествовао у борбама 17-27. августа 1916. године. Група од 79 добровољаца из овог батаљона нарочито се истакла у борбама на положаjу Звезда, 17. августа 1916. године, и била похваљена за „противстаjање неприjатељу 30 пута jачем и jош са артиљериjом”. Јединица jе такође водила борбе у периоду 12-20. септембра 1916. године, а 19. септембра батаљон се борио прса у прса са бугарском коњицом и тог дана су „воjници и официри показали чуда од храбрости, презирање од смрти jуришавши под наjjачом артиљериjском ватром, борећи се са бугарском коњицом у мjешави.” У оквиру 8. пука Дунавске дивизиjе, Батаљон Срба добровољаца борио се против бугарских трупа и у периоду од 7. до 11. октобра 1916. године. Нарочито су биле жестоке борбе на „чукама” око села Скочивира, где се батаљон тукао са бугарским jединицама прса у прса и где jе имао губитке од око 100 људи, од чега 30 погинулих.
Батаљон Срба добровољаца ниjе имао само воjну функциjу. „У току будућих даљих наших офанзивних операциjа имаће jедновремено са воjном акциjом да се решаваjу и извесна политичко-национална питања. За решавање ових питања биће од велике користи наши добровољачки одреди”, саопштио jе министар воjни Божидар Терзић начелнику Штаба српске Врховне команде у Солуну 19. новембра 1916. године, наводећи да jе потребно да се батаљон Срба добровољаца повуче и не употребљава док не буде време за његов рад, да се не би сувише потрошио.
Децембра 1916. године српско Министарство воjно дало jе упутства српскоj Врховноj команди како да се Батаљон Срба добровољаца припреми за национално-политичке задатке у процесу уjедињења у jедну државну целину. Према тим упутствима, требало jе за водне официре примити људе „коjи су поуздани у сваком погледу” – из Херцеговине и Боке, као и из Црне Горе, из никшићке и морачке нахиjе, Куча и Бjелопавлића. Батаљон jе требало поступно jачати Херцеговцима и Бокељима „како би утицаj ове jединице на њихове родне краjеве био што jачи”, а „целокупан васпитни рад у Батаљону развиjати у духу идеjе националног jединства и уништавања провинциjалног сепаратизма.” Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран, преформиран у две чете и упућен у 1. и 2. пук Моравске дивизиjе.
Добровољачки одреди на Солунском фронту први су од српских jединица већ августа 1916. године ступили у борбе са бугарским jединицама. Добровољачки одред маjора Воjина Поповића, састављен наjвећим делом од српских добровољаца аустроугарских држављана, после крвавих борби освоjио jе Каjмакчалан 30. септембра 1916. године и имао jе тешке губитке приликом jуриша на Сиву стену, 2. октобра 1916. године. У борбама на Грунишком вису и Браздастоj коси новембра/децембра 1916. године, одред jе сведен на 450 добровољаца, а у борбама на Грунишком вису погинуо jе и командант одреда. Децембра 1916. одред jе расформиран, а време расформирања одреда подударало се са хапшењем Д. Димитриjевића Аписа, коjи jе оптужен за покушаj атентата на престолонаследника Александра.
Батаљон Срба добровољаца настао jе од црногорских добровољаца из Херцеговине и Боке коjи су се определили да наставе рат у српскоj воjсци. Истакао се у борбама на Солунском фронту августа-октобра 1916. године, али jе касниjе повучен са фронта и намењена му jе национално-политичка улога да у тренуцима евентуалног уjедињења утиче на становништво Херцеговине и Боке и истовремено сузбиjа делатност људи црногорског краља Николе.
Краj
Извор: Политика, четвртак 22. октобар 2015., стр. 14
Везане виjести:
Фељтон: Добровољци српске воjске (1)
Фељтон: Добровољци српске воjске (2)
Фељтон: Добровољци српске воjске (3)
Фељтон: Добровољци српске воjске (4)
One Response