Одлуком Републичког педагошког завода сви наставници историје и српског језика у основним и средњим школама у Републици Српској, њих више од 1.150, обавезни су да похађају семинар о Холокаусту и геноциду у НДХ.
Важност теме нико не спори, али је контроверзе изазвао начин организовања обуке. Котизацију од 30 КМ професори морају лично да плате Удружењу Нефеш Хаја, које и води семинар, иако нема ни седиште, ни веб сајт, ни телефон. У школама Српске ради око 300 историчара, те 850 професора српског, па ће ова НВО до јуна инкасирати око 35.000 КМ.
УГ Нефеш Хаја су 2008. основали Душан Павловић, теолог запослен у Републичком центру за истраживање рата и ратних злочина, његова супруга Стела Павловић, те још три особе, чија су имена позната редакцији. Оснивачи тврде да годинама нису активни у удружењу, за семинар нису ни чули, а један од њих каже да су напустили Нефеш Хају због „сукоба са конроверзним Павловићем“.
Као председник УО, Павловић је овлашћен за заступање Нефеш Хаје, дакле и за располагањем новцем на рачуну. Он је и главни уводничар на семинарима, и то као сертификовани предавач израелског Меморијалног центра Јад Вашем. Павловић, међутим, није једини у Српској са тим сертификатом.
Иако у Министарству просвете РС тврде да су „полазници одушевљени семинаром“, професори из више градова РС жалили су се нашој редакцији.
– Квалитет предавања је неуједначен, у групи нас је било више од 50, нисмо добили ни чашу воде и питам се на шта су потрошене наше паре – каже једна професорка.
Семинар су, како је потврђено у Министарству просвете РС, на основу споразума са Јад Вашемом, и уз подршку Министарства, организовали РПЗ, Филозофски факултет Бањалука и Републички центар за истраживање рата и ратних злочина, у сарадњи са УГ Нефеш Хаја.
Зашто се котизација не уплаћује на рачун једне од четири наведене јавне институције, него на конто Павловићевог удружења, из Министарства нису одговорили, тврдећи да је за „организационо техничке детаље“ одговоран Педагошки завод.
Ни директор РПЗ Предраг Дамјановић није нам одговорио на то питање. Уместо тога он је изразио жаљење што се професори буне, питајући се да ли такве особе имају „моралног права да васпитавају децу“. Ни питања „ЕуроБлица“ му се нису допала, па је поручио да му пре објављивања пошаљемо текст да га прочита!?
О компетенцијама Удружења које је Завод ангажовао није рекао ништа, осим да је Нефеш Хаја једина организација на нашим просторима „сертификована од стране Јад Вашема“. Познаваоци прилика, међутим, тврде да Јад Вашем не даје сертификате организацијама, него само појединцима.
Павловић не разуме питања
Упитан зашто Нефеш Хаја нема седиште, телефон и веб сајт и зашто су је напустили оснивачи, председник овог Удружења Душан Павловић је одговорио да му „није јасно о чему говоримо“.
Павловићу су питања у вези са финансијама, очигледно, мало јаснија, па је је на питање зашто се котизација уплаћује његовом удружењу одговорио да је „то дугогодишња пракса“, те да ће „финасијски извештај доставити институцијама које су одобриле пројекат“.
Школа јоге и медитације
– Више информација о УГ „Нефеш Хаја“ можете наћи на њиховом сајту – поручио је Дамјановић, иако такав сајт не постоји.
На интернету је доступан само један сајт Нефеш Хаје, који представља школу за јеврејску јогу и медитацију из Израела.
Бањалучка Нефеш Хаја регистрована је на адреси стамбене зграде, у којој нема канцеларија ни локала. Број телефона, наведен у интернет адресарима као њихов, не постоји.
У Јеврејском културном центру кажу да за то удружење нису чули. На упит о УГ Нефеш Хаја Бањалука из „Јад Вашема“ нисмо добили одговор.
Аутор: Милкица Милојевић
Извор: БЛИЦ